Строго повељиво (2): НАТО затровао и храну у Србији! (Видео)

 Београд – Роберт Парсонс, амерички новинар, који је открио аферу о бомбардовању Србије коју су УН покушале да сакрију, каже да му је један непосредно упућени дипломатски извор пренео да је у јулу 1999. једна група швајцарских научника дошла до још драматичнијих закључака о последицама ОУ на Балкану, него оних које садржи забрањени извештај Бакари Кантеа, крајем маја исте године. Њихово истраживање било је део активности дипломатске групе ФОЦУС коју су чинили Швајцарска, Аустрија, Русија и Грчка.

„Пошто је Швајцарска била та која је покривала све трошкове, остали чланови групе су морали да ћуте“, каже Роберт Парсонс.

Аутор забрањеног текста упозорава: „Радиолошка и хемијска контаминација ‘не прави разлику’ између војног особља које употребљава те ракете, између циљева, територија, невиних цивила, медија, група које су тамо како би указале разне врсте помоћи, нити се та контаминација зауставља на државним рампама, нити је временски ограничена. Време полураспада осиромашеног уранијума је 4, 5 милијарди година“.

Боравећи у Југославији у мају 1999. док је још трајало бомбардовање, Канте је био сведок еколошке катастрофе.

„“Озбиљна штета нанесена је човековој околини уништавањем нафтних рафинерија, нафтно-хемијског комплекса, хемијским и фабрикама вештачког ђубрива, фармацеутским и другим индустријским постројењима. Већ постојеће и потенцијалне последице сукоба тешке су по човекову околину и погађају углавном србски део СР Југославије. На Балкану би могли да буду у опасности како становништво тако и природа. Ако загађење пређе југословенску границу оно би могло да погоди и друге земље у региону. То такође може да закомпликује трагичну ситуацију избеглица у неким суседним земљама“, пише он у извештају који никад званично није објављен.

„Насеља су најтеже погођена на Косову“, истиче Бакари Канте. Он закључује да „су различите врсте циљне међународне помоћи потребне“ како би се СР Југославија суочила са последицама које је бомбардовање нанело како човековој околини тако и становништву.

У цензурисаном извештају Бакари Канте је такође упозорио: „Бомбардовање НАТО – а догодило се у време сетве пољопривредних култура од животног значаја за становништво – кукуруза, сунцокрета, соје, шећера, шећерне репе и поврћа. Бачени осиромашени уранијум утицао је на квалитет ваздуха, тла, воде, што је имало, како дугорочно тако и краткорочно негативне последице по ланац исхране“.

Клаус Топфер, генерални директор УНЕП-а, наредио је да се од јавности склоне сазнања о еколошкој катастрофи у Србији без преседана у европској историји.

Независни амерички новинар Роберт Парсонс открио је сакривени извештај УН, који је написао још у мају 1999. године Сенегалац Бакари Канте, тадашњи шеф мисије Програма УН за животну средину (УНЕП) , а у коме се упозорава на стравичне последице бомбардовања Србије муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.

Роберт Парсонс, са којим смо разговарали у седишту УН у Женеви, каже да је лако погодити зашто је извештај Кантеа склоњен од јавности по наређењу Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а.

„Док је НАТО на све стране трубио о својој ‘хуманитарној интервенцији’ извештај о коме реч говорио је о еколошкој катастрофи без преседана у европској историји“, каже Парсонс.

Он подсећа да су у мају 1999. године представници различитих организација УН, међу којима и УНЕП, отишли у мисију у СР Југославију и да је након тога свака агенција осталима требало да пошаље свој извештај.

„Догодило се нешто необично – о извештају мисије УНЕП-а нико није говорио.“

„Чим је предат, извештај је класификован у УН и склоњен од јавности и вероватно је завршио у седишту УНЕП-а у Најробију. Ниједна од хуманитарних организација у Женеви није била у току догађаја, па чак ни запослени у седишту УНЕП-а у Женеви“, тврди Парсонс.

Документарни филм „Смртоносна прашина“