Тадић: ЕУ добродошла, Еулексу треба мандат

Њујорк, 21. априла – У Савету безбедности УН данас су потврђене дубоке и глобалне и локалне разлике око Космета. На седници затвореној за јавност – чује се из обавештених извора –нису испољена приближавања ставова ни између Београда и Приштине, нити између Москве и Вашингтона.

Русија и Кина су, на пример, подржалестав Србије да треба наставити преговоре о статусу те покрајине,док су САД и друге западне земље остале при ставу да је покрајина добила „надзирану независност” и да „ће се наставити с применом Ахтисаријевог плана”...

Нови „фронт” отворен је, како се чује, око одржавања избора Србије и на тлу Космета. Амерички и британски амбасадор Залмај Халилзад и Џон Сојерс су пред новинарима, после седнице, истакли, као и шеф Унмика Јоахим Рикер на скупу, да такве изборе сматрају „нелегалним”. Председник Србије је и у свом излагању и у репликама, за које је добио прилику на крају састанка, побијао те тврдње. „Значајно је да свуда на Косову, где грађани признају Републику Србију као своју државу, демократски изаберу своје општинске, као и парламентарне представнике”, рекао је.

Халилзад је пред новинарима изнео и тезу да ће „убудуће на Косову расти улога косовских органа управе и ЕУ,а опадати улога УН”. С таквим „смерницама” се, познато је, не слажу ни Београд ни Москва, који сматрају да је мисија ЕУ нелегитимна јер нема мандат СБ УН.

„У новонасталој ситуацији када се противправно и супротно Резолуцији 1244 привремене косовске институције претварају у нелегалне државне институције и када мисија Еулекс преузима надлежности од Унмикабез неопходне одлуке Савета безбедности, Срби са Косова осећају се веома несигурно”,рекао је Тадић. Затим је истакао да „Срби са Косова, било да живе северно од реке Ибар, или у енклавама јужно, немају поверења у приштинске органе власти. Косовски Срби нису спремни да сарађују са мисијом Еулекс све док она не добије експлицитан мандат Савета безбедности Уједињених нација”.

Додао је: „Не ради о томе да ЕУ није добродошла у нашој јужној покрајини. Међутим, за свако такво ангажовање треба да постоји јасан правни мандат, што се једино може постићи одлуком Савета безбедности. Република Србија је спремна да конструктивно учествује у изналажењу решења за ово комплексно питање.”

На седници је говорио и премијер косовских институција Хашим Тачи. Његов наступ је, међутим –за разлику од Тадићевог који је позван као званични представник државе чланице –био у својству „приватне личности”, дакле у неформалном рангу.

У писаном говору који је раздељен новинарима, Тачи је махом подсетио на догађаје после „проглашене независности”. Нагласио је и да се његови органи труде да спроведу „одредбе Ахтисаријевог плана”... Није поменуо Резолуцију 1244 којом је гарантован територијални интегритет Србије.

Остали учесници у расправи на различите начине су интерпретирали и домете тог основногакта за статус Косова. Тадић је истакао његову неприкосновеност.

Америчког и британског амбасадора новинари су питали и да објасне зашто је „мали број земаљапризнао Косово”. Халилзад је поменуо 38 таквих подршки, од којих су седам дале чланице Савета безбедности –дакле мањина и тог 15-чланог састава. Сојерс је, пак, нашао за сходно да подсети да је „независност Бангладеша већина чланица УН признала тек после годину дана”.

Борис Тадић је данас, утисак је, својим излагањима тежио понајвише даупозори на низ опасности од признавања независности Косова и да још једном позове на обнову преговора којим би се постигло обострано прихватљиво решење. Посебно је, чини се, ободрио више од четири петине чланица УН које нису признале једнострану приштинску декларацију, да истрају на таквим позицијамаи не поклекну пред појачаним притисцима да промене мишљење.„Још једанпут позивам земље које су признале независност Косова да преиспитају своју одлуку и размотре властиту одговорност за несагледиве последице оваквог преседана”,а „државе које то нису учиниле позивам да истрају на поштовању међународног права”,истакао је Тадић у говору на затвореној седници Савета безбедности одржаној касно вечерас.Састанак је заказан поводом редовногтромесечног извештаја генералног секретара УН Бан Ки Муна, којим Београд није задовољан.

Разлоге тог незадовољства Тадић је детаљно предочио.„Држава Србија је забринута што је изостала реакција УН и Унмика поводом проглашења једностране независности Покрајине Косовои Метохија”. Подсетивши да је Београд захтевао да представници УН на Косову пониште тај нелегалан чин, нагласио је: „Уместо тога видели смо да се у извештају генералног секретара УН само помиње једностранопроглашење независности и потврђује ,нова реалност на терену’“.

Апсолутно је неприхватљиво да се у том извештају не наводе захтеви Србије нити њени аргументи да је „нова реалност” производ кршења Резолуције 1244, наставља Тадић. Додао је да се у том рапорту „уз пристанак представника Унмика, спроводе припреме за примену плана Мартија Ахтисарија и надзиране независности, иако тај план никада није ни разматран, ни прихваћен у Савету безбедности УН”.

Бан није, међутим, присуствовао седници јер се, како је јављено, налази у Африци. О ставовима Унмика реферисао његов шеф Јоахим Рикер који на скуп долази после недавне свађе с регионалним представником УН за север Космета Џерадом Галучијем, примирене тек интервенцијом генералног секретара. Рикер је рекао, уз остало, да „наставља да извршава мандат Унмика”,али да то „не значи исто оно што је значило 1999.године”.  

У излагању председника Србије указано је и да су противправним чином проглашењанезависности угрожени територијални интегритет и суверенитет Србије а уједно је довео до погоршања безбедности на Косову и отворио сличне проблеме широм света”. „Притисак појединих земаља на наше суседе да признају независност Косова сматрам посебно опасним и упозоравам да то може довести до дестабилизације региона и угрозити регионалну сарадњу.”

Следи Тадићево утврђивање чињеница и отварање перспектива: „Као председник Србије тврдим да моја земља никад неће признати независност Косова. Зато је неопходно трагати за новим, стабилним решењем, којим би се поправило веома лоше стање изазвано једностраном одлуком привремених косовских институција. Србија је и даље уверена да само наставком преговора можемо доћи до обострано прихватљивог и одрживог решења које ће донети трајан мир свим народима Балкана. Савет безбедности УН једина је институција која може донети правно ваљану одлуку.”

Поручио је и да: „Нико нема право да омета Србију у легитимној и мирној одбрани интегритета земље, нити да угрожава остварење нашег другог легитимног циља – чланство у Европској унији. Потпуно сам сигуран да су та два циља међусобно повезана, и да безукључивања у свет Србија не може да брани интегритет земље. Као што и без одбране интегритета није могуће обезбедити европске интеграције. Зато, спремни смо да одмах потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, када нам буде понуђен, и што пре остваримо статус званичног кандидата за чланство. Упркос нашим садашњим тешкоћама, желим да поново потврдим овај принципијелан став, који дели већина мојих сународника.”

Тадић је, претходно критиковао недавну одлуку Хашког трибунала: „Ослобађајућа пресуда бившем команданту ОВК-аРамушу Харадинају неправедна је и јавност Србије оправдано је огорчена овом пресудом. Бивши главни тужилац Карла дел Понте у више наврата је говорила о застрашивању и убијању сведока у случају Харадинај, и ја очекујем од Тужилаштва Хашког трибунала да уложи жалбу на неправедну одлуку међународног суда за ратне злочине.”

Председник Србије подсећа и да „ова спорна пресуда коинцидира са појављивањем сведочанстава бивше тужитељице Хашког трибунала Карле дел Понте, која у својој књизи говори о трговини људским органима киднапованих Срба” па да је то „још један случај који би трибунал у Хагу требало да расветли”. Тадић је потврдио и решеност Београда да комплетира сарадњу с Хагом...