BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Криза дрма Америку

Криза дрма Америку
06.07.2008. год.

Поскупљење хране натерало је неке Американце да окопавају леје, складиште џакове пиринча и да замрзавају тортиље, а највећа брига им је да „нахране” аутомобил. Продаја омиљених џипова пала је за 35 % а најтраженији аутомобил је хибридна Тојота на бензин и струју. Оно што посебно забрињава је укупан пад продаје аутомобила који само до маја износи 16,3 % и гуши целу аутомобилску индустрију.

Индијци су на нож дочекали недавну изјаву америчког председника Џорџа Буша да је потражња ојачане средње класе у Индији крива за пораст цена хране у свету. Буш је у говору одржаном протеклог викенда приметио да амерички бизнис може имати вишеструку корист од убрзаног развоја појединих земаља и додао да је средња класа у земљама као што је Индија све више заинтересована за квалитетну исхрану.

– А када је тражња велика, то проузрокује раст цена – рекао је Буш.

Индијски „Тајмс” је објавио карикатуру на којој дебели пар америчких туриста у Индији посматра како изгладнели Индијац претура по ђубрету у потрази за храном. Карикатуру прати текст: „Није ни чудо што код куће, у САД, влада несташица кад су ови Индијци почели превише да једу ”.

Девиндер Шарма, индијски аналитичар тржишта хране, изјавио је да је криза настала због тога што Американци више не производе храну, већ гориво. „Када би Индијци почели да једу колико и Американци, свет би морао да узгаја храну на Месецу”, рекао је Шарма.

А да ли просечан Американац једе данас колико је јео јуче?


Одговор се наслућује и у речнику који се користи у председничкој кампањи: као никад до сада, у њему се спомиње бензин, чија цена скаче на дневној бази, а камо ли „бакалук”. Од марта прошле године, према подацима Бироа за статистику, цена јаја повећала се за 35 одсто, белог хлеба за 16 %, док за галон млека (3,8 литара) треба платити 23 % више. Али Американце највише погађа то што је галон бензина ових дана прешао границу од четири долара. Све што се уштеди на млеку, кока-коли или хамбургеру, поједе бензин.

У просеку грађанин овде је до прошле године за храну издвајао 18 % одсто од просечне зараде, а наредних месеци овај проценат могао би да се попне и до неслућених 25-28 %. Јер, како предвиђа статистика, многе базичне намирнице порашће за још неки постотак. Ова из наше перспективе још увек идилична слика издвајања за храну од 25% и није тако идилична ако се узме у обзир огроман распон плата у Америци. Па ако из те статистике искључимо огромна примања богатог слоја и то сведемо на средњу и нижу класу ових 25 % се може слободно дуплирати. Ипак америчка „брига“ због оволиког поскупљења за остатак света, поготово сиромашне, могла би да изгледа као виц, али се ту заборавља да амерички живот подразумева многе друге издатке. Ко нема кола, тај не може да добије ниједан посао и то је члан породице који највише троши: осигурање, бензин, поправке, гаража… Поред тога собзиром на удаљеност тржних центара ни обична дневна куповина је немогућа без кола а и комплетна организација живљења у Америци. Немогуће је осећати се чланом друштва и обављати свакодневне послове без компјутера, интернета и мобилног телефона, а и правила пристојности налажу куповину куће или стана на кредит, чије су рате све веће. Од зубобоље или, не дај боже, напада слепог црева и банкротства односно улице, спашава вас само најбоље здравствено осигурање. То се осигурање мора плати јер само вађене живца из зуба у вашингтонском округу кошта преко хиљаду долара. Зато они са здравим зубима и стомацима, марљивије него икада из разних брошура и бесплатних новина, исецају купоне са попустима и бонусима за бакалук.

Никол Гиндроу Перот, 29-годишња мајка двоје деце, направила је подсетник са датумима када је у којој радњи попуст и купује само тада, чак и воду и млеко. Штеди, али рачуни за храну су све већи. Донедавно је за воће, поврће и месо издвајала 350, сада 500 долара.

– Била сам једна од оних који би стали до најближе бензинске станице и купили шта им треба. Све је било у удобности – каже Гиндроу Перот, свесна да ће сада морати мало и да пешачи да би пазарила повољнију робу.

Американци стичу још једну навику. Почели су да праве залихе намирница купљених са попустом. Тако издржавају до следећег снижења цена. Више нема ни бацања хране. Кетлин Холи из Вашингтона објашњава да је некада у кући имала довољно чорбица, сендвича и грицкалица да прехрани цео комшилук, али да су дани импулсивне куповине иза ње. Више не убацује у корпу све што јој се учини занимљивим.

– Купујем само оно што ми треба, или се трудим да искористим оно што већ имам – објашњава она.

„Са изузетком врло имућних људи, сви остали Американци морају добро да размисле где и шта купују и да, на рачун уштеде, мораће да забораве на своје омиљене марке и фабрике”, каже Тод Хејл, функционер једног панела за потрошаче.

Шокантно је ођекнула и вест да су неки трговински ланци ограничили куповину пиринча на три џака од по десет килограма.

Претерано би било рећи да је светска житница почела да се продаје на тачкице али се појављују „дефицитарне робе”. Тако бројни власници кинеске брзе хране, одлазе у „Костко”, купе три џака, врате се и у све дужем реду на каси чекају да плате још три. Зар не бисте и ви напунили резервоар данас да знате да бензин поскупљује сутра, правда се један Кинез који је своју радњу до таваница испунио тонама пиринча.

Чак је и разбарушени Мајкл Мур, који уме да разгневи америчке конзервативце нудећи Кубу или неки умеренији европски социјални модел као пример за углед, рекао пре неки дан у разговору са Ларијем Кингом да је Америка догурала до краја, кад је увела забрану на прекомерну потрошњу брашна и пиринча.

Хери Балцер, потпредседник „НПД групе”, компаније за истраживање тржишта, каже да је свака генерација Американаца на храну трошила мање од својих родитеља. Изгледа да ове генерације које наилазе неће имати то задовољство а можда и скупо плате све америчке политичке и привредне авантуре.

 Опустели ресторани и кафићи

Директори „Волмарта”, на пример, истичу да је порасла продаја смрзнутих јела и пица које се загревају у микроталасној пећници, јер се Американци масовно одричу одлазака у ресторане. Исто тако масовно почели су да купују апарате за прављење експреса и капућина пошто им је Старбакс, постао сувише скуп. И док „Волмарт” пратећи ново понашање потрошача трља руке и уноси стотине нових разноразних апарата за справљање кафе или хлеба, Старбакс, ненавикнут на кризне ситуације, објавио је да му је у последњем кварталу опао профит за 28 %. Не може се више рачунати ни на пословичну америчку верност омиљеном бренду. Купују се најјефтиније „генеричке пахуљице”, сладолед или чипс, док деца пиште и вриште, за „Келогом”, и „Бен и Џеријем”.

Барел нафте на берзи у Њујорку и даље скупљи од 142 долара
Цене сирове нафте опет су близу рекордне вредности пошто је Међународна агенција за енергетику (ИЕА) проценила тесан баланс између понуде и потражње нафте на глобалном нивоу, док тензија између Израела и Ирана расте.

Међународна агенција за енергетику анализира кретања на међународном тржишту нафте за потребе индустријализованих земаља. Њена последња предвиђања указују да високе цене доводе до смањења потражње богатих, али да и даље расте потражња у економијама у експанзији - попут Индије и Кине.

Цена барела сирове нафте порасла је око два долара у односу на јучерашњу вредност. У једном тренутку, барел нафте у Њујорку коштао је у понедељак рекордних 143 и 67 центи. Берзански посредници наводе да су цене порасле делом и због нових наговештаја могућег израелског напада на нуклеарна постројења у Ирану.



  • Извор
  • Српска политика
  • Повезане теме


Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Иста ограничења важе за гледаоце и љубитеље спорта који присуствују Летњим играма у Паризу


Дмитриј Песков је такође високо оценио сарадњу региона Русије и провинција Кине и истакао њен допринос развоју руских територија које се граниче са Кином.


На Русију се неће вршити дипломатски притисак, као што се не може победити на бојном пољу, рекао је председник

Председници Бразила и Јужне Африке одлучили су да не учествују на том догађају, који искључује Русију, наводи се у извештајима


Инвестициона група на челу са Џаредом Кушнером склопила је посао за изградњу хотела у Београду вредног 500 милиона долара


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА