На површину воде на Арктику могле би да се попну огромне количине метана

Међу многобројне проблемиме који би могли да буду изазвани глобалним загревањем чини се да ће бити додат још један, који би могао значајно да промени природну средину на Арктику. Из морских дубина ће на површину у најскорије време избити милиони кубних метара метана.

Експерти Томског политехничког универзитета открили су да је у близини обале Русије на Леденом океану значајно порастао процес топљења подводног вечног леда, саопштила је прес-служба Универзитета.

Сам по себи, процес топљења подводног вечног леда, како тврде научници, потпуно је безопасан. Међутим, даљи природни механизми које он може за собом да повуче, априори су смртоносни за цео живот у околини: на површину би могле да се попну огромне резерве смртоносног гаса метана.

Ове узнемирујуће налазе научника потврђују и подаци које су прикупили током арктичке експедиције спроведене 2016. године, заједно са научницима са Пацифичког океанолошког института, Института за океанологију и Института за атмосферску физику.

Најновији подаци о стању подводног вечитог леда базирани су на чињеници да је њен основни део у области приобаља Источног Арктика читав, што искључује могућност дестабилизације хидрата метана који се налазе испод њега. Међутим, недавна мерења су показала да се топљење вечитог леда дешава много брже, брзином до 18 центиметара годишње. А то већ гарантује формирање канала за излазак гаса на површину.

„Изгледи су разочаравајући. Због тога што део мехурастог тока метана из седимената у води на морима Источног Арктика може да варира од неколико милиграма до десетине и стотине грама по квадратном метру на дан. А то већ два до четири пута превазилази основне концентрације измерене на нашој планети“, објашњава професор са катедре геологије и минеролошких истраживања Томског универзитета Наталија Шахова.

Ослобађању метана на површину помаже не само топљење вечног леда већ и велики број спољних фактора. Гребени леда и ледене санте који се хаотично крећу у плиткој води имају неку врсту „ефекта плуга“ и формирају на дну бразде дубине до шест метара и дужине неколико стотина километара. И ове бразде на неким местима достижу ниво наслага метана.

Томски научници се, објављивањем алармантних чињеница, надају да ће резултати истраживања помоћи и бити искоришћени за безбедније бушење арктичког приобаља приликом производње угљоводоника, јер омогућавају предвиђање вероватноће масивног избацивања метана. А такви случајеви су се већ десили у Печорском мору, мореузу Лаптев и Источном сибирском мору.