ИЗГНАНИК СА КОСОВА ( Песма је посвећена Сими Спасићу председнику Удружења породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије )

   ИЗГНАНИК  СА  КОСОВА
 

( Песма је посвећена Сими Спасићу председнику Удружења породица

киднапованих и убијених са Косова и Метохије )

Кад Симо Спасић изгнаник са Косова,

у црној кошуљи, надјачан већим болом,

са сликама у рукама , у погледу са Косовом ,

стане пред људе ’’ виђене’’ ,  само истину тражи ,

питање  упути :- Где су они што су били живи штит ,

стане пред специјалце и жандармерију,

а и они заплачу кришом, обневидели…

Небеска Сило пут му покажи,

где су утиснута стопала најдражих ?!

Обраћам се белом  свету, где ћу, Косово отели су!

У Албанији логори су Срба, трговали су људским органима,

куну их ископане очи и црче нечијег сина, кућа у далекој земљи…

Покупили нам дукате, сад су негде сунчеви златници,

угашено хиљаде живота, не помаже никакав деманти …

Буђења и суђења и целивана земља . Косово отргну авет и неман.

Кад Симо Спасић прогнаник са Косова,

председник удружења киднапованих и несталих,

на Косову и Метохији од 1998. до 200…,

кад на мегафон говори и звезде  плачу,

пита за своје  најмилије , за своју отету браћу .

И носи транспаренте, ко тестаменте

и  тражи мртве ко да су живи  и увек пита :

-крвници, где сте их сахранили?!

Кад Симо Спасић изгнаник са Косова ,

покисао  до  коже , испред ‘’ виђенијих ‘’ људи стане ,

то није био пролом облака, ни пљусак изненада ,

то су слике мртвих- прогледале!

Кад  Симо Спасић погледом упита и не прећути,

-где су масовне гробнице, где је корен корена ,

ко сме да га погледа у лице ?
Где је жилина жила куцавица, где су заробљеници без утроба ,

киднаповани и нестали  косовски Срби ,

на бродовима смрти , кријумчарили их шиптари ,

враћајући кожу и кости , мучених , убијаних …

Зар су најрођенији , преполовљени, искасапљени, измасакрирани ,

на Косову Задушнице сваки су дан ,

о томе сведоче прећутане тајне…

Пошто је бубрег ,  око, срце,  човеков дах,

опело Срба несталих , убијаних, кланих, одбројавања ,

скривени крвник , моћни је Часовничар ,

сказаљке му се зауставиле : 17. је март 2004. год,

‘’запеле’’ и ‘’саплеле’’ се на Видовдан 1389 . год

Човек некад горостас  јуче богаљ, данас је иловача,

одлучио је нечовек , светски кријумчар!

Трговац људима, људским животима,

у мучилиштима, у албанским логорима.

Србе претварају у прах , испричане су истине ,

овде нестаје страх,

тражите нестале, не сутра, не прекосутра,

тражите- одмах!

Кад Симо Спасић изгнаник са Косова,

пита за свете мученике Косовске,

поубијане, осакаћене , спаљене …

Говори му ватрени , погледи онемели,

а из  њих гром из ведра неба, срце злотвора  згроми ,

прочитаће имена несталих наглас

и може читати и не прећутати ни једно ,

завештан роду и породу одан,

да ће мртве како доликује људима сахранити ,

онима којима ни гроб се не зна , да им из тела никне,

бреза, врба ил бршљан бар,

у њиховим несталим очима, саграђен је небески храм.

Иду ли ?! Да кажемо : - Ево их,

стигли су бар мртве кости да целивамо ,

они које су чамцима живе на бродове смрти одводили,

а онда их мртве истим чамцима светом развозили,

стотине одсечених руку весла ,

последња написана песма .

Чамац неповрата и душману сувишна весла ,

од људских руку, истргнутих из рамена…  

Кријумчарима мртвих људи , крваве руке до лаката.

Ако су Косову принети на дар, нек им буде колевка , олтар и одар ,

орошен траг ненаписан, кућни праг анамет дат, стих вековима испеван.

Светилиште и тонилиште у исти мах ,заустављено време ,

испрекидан дах

и стотине слика несталих, урамљених у један рам,

вечни Косовдан !

Славица Јовановић

Из књиге  ‘’  Косовски , црни , косови ‘’ , добитником специјалног признања

Академије ‘’ Иво Андрић ‘’- Београд  за  2008. године

Издавач: Удружење писаца Србије