Ратни злочинац и биши командант НАТО-а Весли Кларк „забринут“ за Балкан
Ратни злочинац осуђен у Београду на 25 година затвора због злочина над цивилним становништвом и многих друиг дела и бивши командант злочиначке НАТО алијансе је саопштио за „Вашингтон пост“, пише да би Балкан могао поново да постане поприште кризе, због чега САД и ЕУ морају хитно да реагују.
Како је рекао, прошло је више од 20 година откако је са Ричардом Холбруком преговарао о окончању рата.
"Прошло је више од две деценије откако сам радио са Ричардом Холбруком и нашим тимом да преговарамо о завршетку рата у Босни. НАТО се распоредио и потом деловао да заустави србско етничко чишћење на Косову."
„Данас, три западнобалканске државе (Хрватска, Албанија и Словенија) постале су чланице НАТО-а. Хрватска и Словенија су постале чланице ЕУ. Косово је сада независна нација“, а већина Американаца и Европљана сада мисли да су брутални конфликти на Балкану прошлост."
„Да ствари буду горе, регион пати од запостављања демократије која је била инструмент за привођење ратова у бившој Југославији крају. Верујући да демократска будућност Балкана лежи у чланству у ЕУ, САД су одговорност за Балкан предале Бриселу. Међутим, инертност ЕУ оставила је Босну, Србију, Црну Гору, Косово, Албанију и Македонију у дугом чекању у реду. А док САД и ЕУ спавају, други раде“, истиче Кларк.
"На Балкану Кремљ већ одавно повећава свој утицај, радећи на томе да порасту анти-ЕУ и анти-НАТО ставови. Осим тога, Руси подржавају екстремистичке групе, потпирују ватру и хушкају православце против муслимана, свесно изазивајући раст тензија које су већ узроковале ратове на простору бивше Југославије деведесетих година.", каже овај ратни злочинац.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик
Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.
У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...
Остале новости из рубрике »