booking.com
Почетна страница > Новости

Совјетска застава на згради Рајхстага

Совјетска застава на згради Рајхстага
01.05.2019. год.


Народ и армија су истрајали и победили. На данашњи дан, 30.04 1945. трупе Црвене армије су током заузимања Берлина освојиле Рајхстаг, зграду немачког Парламента.

Фотографија црвеноармејаца који постављају совјетску заставу на зграду Рајхстага обишла је свет и практично означила савезничку победу у Другом светском рату. Истог дана убио се и Адолф Хитлер. 

Из школских уџбеника сви знају да су прву заставу Победе над рајхстагом подигла два војника: Рус Михаил Јегоров и Грузијац Мелитон Кантарија. Они су то учинили 1. маја у 4.30 ујутро… Међутим, 14 сати пре тога, 30. априла у подне заставу на тимпанону Рајхстага подигао је војник из Брјанска Иван Лисенко (1917-2015).


Иван Лисенко (1917-2015)

30. априла 1945. године извиђачки одред Семена Сорокина, где је наредник био Иван Лисенко, добио је задатак да по сваку цену продре у Рајхстаг и подигне Црвену заставу. Десет војника је јуришало на Рајхстаг! Два извиђача су погинула на тргу. Осам је успело да продре у зграду кроз споредни улаз. Лисенко је ишао први. Одједном су се појавили Немци, једно десетак. Он је бацио гранату и уништио их. Затим се Лисенко попео на тимпанон спрата Рајхстага и учврстио тамо црвену заставу.



"Ми смо је направили од црвеног мадраца, који смо поцепали. Заробио сам два генерала, такви смо били јунаци. Не као данашњи… Балавци…", говорио је Лисенко.

"Затим су се они попели на кров Рајхстага и тамо, на кипу Виљема Другог, у 14.25 подигли заставу пука. Заставу над Рајхстагом подизали су Провоторов, Булатов, Брјуховецки, Габидулин, Орешко, Пачковски и ја! Многих више нема међу живима!", говорио је Лисенко у једном од последњих интервјуа 2015. године.


Иван Лисенко, други с лева

После Лисенка и његовог одреда увече у 22.10 на крову Рајхстага је подигла своју заставу група артиљеријских извиђача капетана Макова. Кантарија и Јегоров су подигли трећу заставу у 4 јутро 1. маја. Међутим, управо они – Рус и Грузијац – ушли су у историју као званични хероји, како је тражила политика партије.



1973. године историчар Максим Сбојчаков је покушао да обнови историјску правду, али је његова књига била повучена из штампе, а извиђачи одреда Лисенка су почели да умиру. Команданта групе Сорокина су нашли обешеним у његовој викендици. Искусног електричара Провоторова је убила струја, шумара Орешка је усмртило дрво, које је пало на њега. Пачковски је изненада умро у Бресту. Губадулин је нестао без трага, а осми јунак Иван Никифорович Лисенко преминуо је 2015. године у 97. години.

Берлин јула 1945. године

 

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Predstojeći veliki sportski događaji, kao što su Olimpijske igre, uvek dobro dođu proizvođačima fotografske opreme da predstave najnovije modele aparata i objektiva.   Tako je Nikon najavio novi top mod


Седам година у Србији је заробљена држава, заробљени су медији и то је немогуће решити разговорима само три месеца пред изборе", казао је Дејан Николић, потпредседник Демократске странке, данас...

Туристичка организација града Врања је узела учешће у обележавању овог датума, тако што је у сарадњи са свим средњим школама из Врања и удружењем планинара организовала једнодневну посету  Бесној...


У нелегалним токовима велики део укупног промета и производње – Влада Србије основала Радну групу за ракију

- Наше ваздухопловство је и сада у потпуности у стању да заштити безбедност и сигурност нашег неба и наше земље, али са новим летелицама, и са модернизованим ваздухопловима бићемо...


Два концепта програма супертешке класе носача-ракета предата су на одобрење Влади, изјавио је за РИА Новости Дмитриј Чиркин, генерални директор организације "Агат". "До дана


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА