Ступио на снагу Закон о дигиталној имовини

30.06.2021. год.

Влада Републике Србије саопштила је да је данас ступио на снагу Закон о дигиталној имовини, којим се уређује област дигиталне имовине и пословања у Србији.

Србија је међу првим земљама у свету које су, захваљујући усвајању наведеног закона, створиле регулаторни оквир за област дигиталне имовине, и то не само тиме што је обезбеђен јасан оквир и правна сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине, него и тиме што је послат сигнал свету да Србија постаје држава fintech-a.

Усвајањем овог закона показали смо још једном да Србија иде у корак са развојем ИТ технологија, са иновацијама и променама у дигиталном свету, постали смо део растућег сегмента дигиталне економије и чланица ретког клуба земаља које су свеобухватно регулисале ову област, међу којима су Француска и Малта.

Регулисањем ове области дајемо шансу пре свега младима да користе нове, алтернативне изворе финансирања, а који су сада законски регулисани и задржавамо их у Србији, где могу да остваре своје пословне, иновативне идеје.

Законом о дигиталној имовини омогућава се финансирање помоћу инвестиционих токена, унапређује и развија тржиште капитала коришћењем дигиталне технологије и јача се оквир за борбу против злоупотреба на тржишту дигиталне имовине, као и прања новца и финансирања тероризма.

У складу са наведеним, Закон уређује питања издавања дигиталне имовине и секундарно трговање дигиталном имовином у Србији, пружање услуга повезаних са дигиталном имовином, заложно и фидуцијарно право на дигиталној имовини, надлежност Комисије за хартије од вредности и Народне банке Србије, као и надзор над применом Закона.

Дигитална имовина, односно виртуелна имовина, према Закону, представља дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања, при чему дигитална имовина не укључује дигиталне записе валута које су законско средство плаћања и другу финансијску имовину која је уређена другим законима, осим када је другачије уређено овим законом.Иначе, постоје две врсте дигиталне имовине – виртуелна валута и дигитални токен. Дигитални токени су посебно значајни као вид алтернативног финансирања младих и иновативних компанија и стартапова. Виртуелне валуте, са биткоином као њеним најпознатијим представником на глобалном нивоу, јесу иновативна средства размене које не издају и не гарантују централне банке за разлику од обичног новца.

Законом се у вези са питањем издавања дигиталне имовине уводи институт „белог папира“, који у складу са међународном праксом представља документ који је издавалац обавезан да објави и који садржи податке који омогућавају инвеститорима да донесу одлуку о инвестирању и процене ризике везане за улагање у дигиталну имовину.

Када су у питању пружаоци услуга повезаних са дигиталном имовином, Законом се уводи институт дозволе, као и минимални основни капитал који је привредно друштво у обавези да има када подноси захтев за добијање дозволе у циљу вршења услуга повезаних са дигиталном имовином.

Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности су одређени као надзорни органи у Закону о дигиталној имовини.

Извор
Танјуг
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

О новом ракетном удару на Крим – Рибар

Украјинске формације појачавају интензитет ракетних напада на Крим. За недељу и по извршени су напади на Џанкој и рт Тарханкут, а вечерас - на Симферопољ и поново на Џанкој....