РТ: Европа крива за кризу са електричном енергијом – бивши аустријски министар спољних послова

11.09.2022. год.

Криза која погађа електроенергетску индустрију широм Европе почела је 2021. године, а изазвали су је сами креатори европске политике, рекла је бивши министар спољних послова Аустрије Карин Кнајсл.

„Имали смо кризу у електропривреди и пре него што је почела гасна криза“, рекла је она у интервјуу за руску новинску агенцију ТАСС.

„То је резултат либерализације у протеклих 15-18 година, а ми кроз то пролазимо од априла 2021, више од годину дана до сада“, додала је она.

Према њеним речима, тржиште електричне енергије у Европи више није класично тржиште понуде и потражње и сада функционише „по неким несхватљивим принципима“.

Она је додала да је тржиште преусмерено са склоношћу ка обновљивој енергији и да се као резултат тога претворило у неуравнотежено.

„Тржиште електричне енергије, упркос улози обновљивих извора енергије, и даље веома зависи од цена гаса, чак и када се више електричне енергије производи из обновљивих извора“, додала је Кнајсл.

Бивши министар је нагласила да су цене електричне енергије у региону после априла 2021. године забележиле скок до 40 одсто, а сада су порасле скоро 400 одсто, што неизбежно отежава финансије домаћинстава.

„За произвођаче, за индустријски сектор, ситуација је још гора. Већ постоји покрет у Великој Британији - она није део ЕУ, али би се могао проширити даље, где људи једноставно бојкотују рачуне за струју“, рекла је она, напомињући да је електрична криза почела пре кризе са гасом.

Кнајсл је кризу приписала значајном смањењу улагања у нафтне и гасне пројекте, објашњавајући да је понуда опадала док је потражња остала.

„Потражња је расла након пандемије. Било је прилично мирно током пандемије годину и по дана“, рекла је она.

„И даље нам је драго да је потражња у Кини и даље на прилично ниском нивоу, пошто уводе доста карантина“, додла је Кнајсл.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © Global Look Press / Eibner-Pressefoto/EXPA/Michael G / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Нова Влада Србије - историјска шанса за развој Бајине Баште

Одбрана виталних државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...

РТ: Украјински дипломата прети нападом на Кримски мост

Структура ће бити уништена до краја године, наговестио је изасланик Кијева у Уједињеним нацијама

РТ: Мађарска одбацује „сулуди“ предлог украјинског ратног фонда од 100 милијарди евра

Мађарска је обећала да ће се супротставити петогодишњој стратегији финансирања Украјине коју је управо предложио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг