Критичари су окривили граничну кризу и за пораст кријумчарења дроге и трговине људима. Више од 112.000 Американаца умрло је од предозирања дрогом између маја 2022. и маја 2023. године, углавном од фентанила и других синтетичких опиоида. „Свака држава је гранична држава према политици Бајденове администрације, а вредни Американци плаћају својим животима“, изјавила је америчка сенаторка Кејти Боди Брит, републиканка из Алабаме, раније овог месеца.
Бајденова загонетка
Сукоб са Тексасом ставља Бајдена у незгодну политичку позицију у тренутку када води кампању за реизбор касније ове године и већина Американаца је незадовољна његовим учинком на спровођењу граница. Он се у суштини суочава са избором да одустане, што би наљутило његове бираче који се залажу за имиграцију, или да федерализује Националну гарду Тексаса и руши баријере на државној граници, што би илегалним странцима олакшало кршење закона САД.
„Абот овде има предност над Бајденом“, изјавио је амерички водитељ подкаста Мет Волш у среду. „Шта ће Бајден да уради, да пошаље војску да насилно отвори границу, у изборној години? Сигуран сам да би волео, и хтео би ако би могао да се извуче, али то би окренуло огромну већину земље против њега.”
Нису донете никакве одлуке о томе да ли да се федерализује Национална гарда Тексаса, изјавио је портпарол Савета за националну безбедност Беле куће Џон Кирби новинарима у четвртак. „Разговарали смо о овоме пре неки дан“, изјавио је он. „Немам никакве одлуке да разговарам у име председника. Немам ништа о томе.”
Бивши конгресмен Бето О’Роурке, демократа из Тексаса, упоредио је сукоб са када је гувернер Арканзаса Орвал Фаубус распоредио трупе Националне гарде да спречи девет црних ученика да уђу у Централну средњу школу Литл Рока након наредбе Врховног суда из 1957. о расној десегрегацији. Амерички председник Двајт Ајзенхауер наредио је 101. ваздушно-десантној дивизији америчке војске у Литл Року да обезбеди да црним ученицима буде дозвољено да похађају школу која је претходно била искључиво бела, по налогу суда.
„Бајден мора да следи овај пример храброг, одлучног вођства како би окончао ову кризу пре него што се погорша“, изјавио је О’Рурк, који је изгубио од Абота на изборима за гувернера 2022.
Историјска перспектива
Битка за десегрегацију у Арканзасу је можда најбољи и најновији историјски преседан за државу која покушава да пркоси ауторитету Вашингтона у питању федералне јурисдикције. Претходни случајеви укључивали су покушај Кентакија да поништи савезни закон из 1798. који је омогућио влади да депортује странце који се сматрају претњом националној безбедности. Јужна Каролина је 1832. усвојила државни закон покушавајући да поништи савезне тарифе које су биле непропорционално оптерећујуће за јужне државе.
Државе су изгубиле те битке. У случају Јужне Каролине, амерички председник Ендру Џексон запретио је да ће послати савезне трупе ако држава одбије да се придржава савезног закона. „Раздруживање оружаном силом је издаја“, написао је он. „Да ли сте заиста спремни да преузмете на себе његову кривицу?“ Компромис је постигнут годину дана касније, када је савезна влада променила своје тарифе, а држава укинула своје законодавство.
Јужне државе су биле спремне да схвате последице оружане побуне крајем 1860. и почетком 1861. године, када су се отцепиле од Уније због „непомирљивих разлика“, посебно ропства. Грађански рат који је резултирао оставио је око 750.000 мртвих Американаца.
Шта се даље дешава
Абот је у суштини ставио лопту у Бајденово двориште да или силом потврди савезну власт, одустане од питања или тражи компромис. Председник тренутно покушава да преговара са републиканским законодавцима о јачању безбедности граница у замену за одобравање преко 60 милијарди долара новог финансирања за сукоб Украјине са Русијом.
Претпоставља се да би политички компромис са републиканцима могао помоћи у смиривању тензија између Вашингтона и Тексаса. Абот је покушао да појача притисак на Бајдена и друге демократе због граничне кризе превозом илегалних странаца у градове под контролом демократа. Ти напори су довели до питања имиграције у местима као што су Њујорк и Чикаго. Градоначелник Њујорка Ерик Адамс упозорио је да ће прилив миграната „уништити“ његов град и критиковао је Бајдена што није успео да ублажи кризу.
Републикански посланици, као што су представници Чип Рој из Тексаса и Клеј Хигинс из Луизијане, поздравили су Аботов пркос савезној влади. Хигинс је отишао толико далеко да је изјавио: „Федерални органи инсценирају грађански рат, а Тексас треба да стоји на свом месту. Гувернерка Арканзаса Сара Хакаби Сандерс изјавиола је: „Ако нас председник Бајден не брани, државе ће морати да се бране саме. Арканзас стоји уз Тексас.”
Колико год ови коментари били конфронтацијски, републикански политичари су престали да позивају на сецесију. Корисници друштвених медија били су мање уздржани. Хаштаг #Тексит је у тренду на Икс-у (бивши Твитер) откако је Врховни суд у понедељак пресудио против државе.
Извор: РТ (Ф)