Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Три седма пука

Три седма пука
30.05.2020. год.


„После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ, један другога немилосрдно сатиремо. Мозак нам стао, ум нам отказао послушност, обичне смо машине. Наш Седми пук хтео би кући, али нам тај пут пречи Седми пук – браће Бугара”, пише у Листу народне захвалности, Дреновчанин, капетан Живан Ј. Кезић, легендарни командант Сремског добровољачког одреда, пише 
Политика.


Два Седма пука, укопана један спрам другога у каљавим ровoвима, с времена на време, опали по неки топовски метак и свали се негде у позадину непријатељског штаба и резерве. Дотрча батаљонски ордонанс Анђелковић и рапортира, виче: Господине поручниче, ево нам долази појачање. Долази нам још један Седми пук! Сад смо јаки као земља, Један наш, један бугарски и један руски Седми пук, све братски, где ће нам сада бити крај. И не прође ни пола сата да се зачу руски говор; „Здрав жељају”, проговори руски официр, „Здраво брате и добро нам дошао”, одговара му поручник. Пружише један другоме руку, загрлише се... сузе радоснице рекоше све, па седоше и отпоче споразум о смени србских јединица на левом крилу и линијама поседнутих положаја од стране непријатеља.

„Драги брате”, рече командир, официру Саши (Александру из Одесе), ево нас овде, ту смо три Седма пука. Од овога тренутка имамо да се бијемо, крв лијемо и гинемо с разним циљевима. Србски се бије и гине с жељом да ослободи своје заробљено огњиште и породице, бугарски по ћефу и наређењу Врховне команде Централних сила, а руски је дошао овде да брани праведну ствар, да србском Седмом пуку помогне и казни непослушног брата Бугарина.

До зоре обављена је смена. Руси заменише србски пук испред села Будимираца, а крвави Западни крш доби на своја плећа и трећег словенског брата. Још исте ноћи Бугари нападоше Русе, који их одбише и кренуше у контранапад и успеше мало да узнапредују. На објавници, регрут из Бизерте Јездимир Илић примети силуету непријатељског војника, привуче му се као лисица, па дрекну, а овај баци пушку и преда се. Доведен код командира стаде и рече „Аз сум старши. По занимању сам даскал, аз позинам лоша работа шчо чинимо тука. Тако мораше да будет, нија не сме криви за това.” Командир Анђелковић му одговори – „Тако је јуначе” – поседне га и даде му цигарету. Одједаред, пише Кезић, командир изрогачи очи – на раменима старши стајао је број седам, а и овај се загледа у његову седмицу. Командир му тад рече: „Да не беше овог и наши и ваши домови били би читави, народ срећан. Живео би у миру, слози и љубави као права браћа, ал не беше тако...”

И тресу се македонске планине из темеља. Три словенска брата ухватише се у коштац, бију се крв лију, кости пуцају, а јаруге постају гробови, пуне се лешевима. Телефони зује на све стране. О количини просуте братске крви, записује Живојин, распитују се Беч, Пешта, Берлин, Цариград, Софија. Солун Петроград, Париз, Рим, Лондон и цела Америка. Сви су ради да чују колико до сада има мртвих и рањених и на једној и на другој страни и како се ова несрећна браћа држе у братској борби. Мртви и рањени леже унаоколо, уста им сува, вашпију за помоћ. Чују се и разумеју, јер говоре једним истим језиком и сваки шкрипи зубима. Прекиде се прва борба, све се утиша и наста мир. Преживели носе топла тела, а крв братска још се пуши и на једној и на другој страни, јер сва три Седма пука су наша.

„Сличних приме у историји света није било. Ово је ваљда судбина Словена хтела да искали свој гнев због греха браће Бугара, да буду кажњени од браће Руса који су их створили и ослободили. Кренусмо своме разореном огњишту у страховитом гоњењу разбијеног непријатеља. Тек смо погледали згаришта домова и продужили даље, када су грешници пали на своја грешна колена и молила за мир, а наше победоносне заставе залепршале на врху Триглава, на обали Јадранског мора и испред надувене Пеште. Тврда је капија улаза у Србију, бележи између осталог „Ратни поменик”, казивање србског официра Живана Ј. Кезића.

Олга Јанковић, Политика


  • Извор
  • Танјуг
  • Српска војска у јесен 1916. године, фото: Ратни поменик / Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени пункт Беланицу. Ово...


  Познато је да у историји србског народа, а нарочито у оној војној има много славних тренутака и победа које су наш народ учиниле великим, иако је он по бројности...

 Verujem da ste svi veoma dobro obavešteni o rezultatima izbora, tako da u ovoj kolumni neću o politici. 


Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и...

Председник Владимир Путин написао је ауторски чланак поводом 75. годишњице победе у Другом светском рату. У чланку, објављеном у америчком часопису „


Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући отпор Монголима. „Своју...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Историјске паралеле

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА