booking.com
Почетна страница > Новости
Најкрвавији дан у Наполеонским ратовима

БОРОДИНСКА БИТКА

БОРОДИНСКА БИТКА
10.09.2019. год.
Бородинска битка је вођена 7. септембра 1812. године код села Бородина, на путу Смоленск-Москва, 5 километара од реке Москве, између француских и руских снага у руском Отаџбинском рату против Наполеона. Једна је од најкрвавијих у 19. веку.

Линија фронта била је дуга свега десетак километара. Руском војском командовао је генерал Михаил Кутузов а француском Наполеон Бонапарта. Ту је Кутузов имао 72.000 бајонета, 17.000 коњаника, 7.000 козака, 10.000 опричнине (добровољци - народна војска), уз све то 640 топова које опслужује 14.000 људи. Свеукупно 120.000 људи. С друге стране је Наполеон са 86.000 бајонета, 28.000 коњаника, 587 топова које опслужује 16.000 тобџија. Све заједно 130.000 људи. Дакле, француска војска је била нешто бројнија од руске.

Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.

Наполеон је цео тај дан пред битку преседео на коњу. Вече пред битку Наполеон сазнаје да је његова војска у Шпанији доживела још један неуспех. То вече наредио је војсци да рано легне и да се испава пред сутрашњу битку. Целе ноћи сипила је хладна, ситна киша. Наполеон није спавао, сваки сат излазио је из шатора и посматрао руски логор плашећи се да ће се Руси опет (као до тада безброј пута) повући. Био је јако нервозан, своје ађутанте је питао за мишљење, они су му одговорили да ће сутрадан Французи победити, али да ће победа бити крвава. Већ тада је одлучио да у битку не уводи ни гарду, а ни део коњице, свеукупно 50.000 људи. Говорио је: "Ја имам 80 хиљада, изгубићу 20, а са 60 хиљада ући ћу у Москву. Тамо ће нам се прикључити заостали, затим допунски батаљони и бићемо јачи него пре битке".

Ту ноћ Наполеон уопште није спавао, а око 5 ујутро стигли су ађутанти маршала Неја тражећи за дозволу да се нападне јер руска војска већ стоји у бојном реду. "Најзад, држимо их! Напред! Отворимо врата Москве!", узвикнуо је Наполеон, изашао из шатора, угледао излазеће сунце и повикао: "Ево сунца Аустерлица!".

Руском војском генерално командује Кутузов, десним крилом и центром генерал Барклај де Толи, непосредно десним крилом генерал Милорадовић (укупно 25.800 људи). Центром непосредно командује генерал Докторов (13.600 људи). Резерве и центра и десног крила држи Кутузов (36.300 људи). Дакле, свеукупно на десном крилу и центру је 75.700 људи. Лево крило држи генерал Багратион са 27.300 људи. Руска артиљерија била је доста јача од француске, тукла је зрнима која су двоструко тежа од оних француских.

Код Наполеона је ситуација ова. Маршал Даву командује највећим корпусом (први), трећим командује маршал Неј, четвртим вицекраљ Италије Ежен Боарне, петим кнез Поњатовски, осмим генерал Жино. Целокупном коњицом командује маршал (тада Напуљски краљ) Жоашен Мира. Врховни заповедник гарде (40.000 људи) је сам Наполеон.

Битка, која је трајала цео дан и у којој су и једна и друга страна показале велику упорност, почела је нападом Делзонове дивизије на руско десно крило, на село Бородино. Напад је почео рано ујутру око 5 часова под заштитом магле. Бородино је држала Царска гарда - егери. Њихов задатак је био да село држе што дуже. У 6.30 часова Наполеон наређује да се отвори топовска ватра на Бородино. Егери су потиснути око 10 часова. Командант руског десног крила и центра Барклај де Толи је наредио да се запали мост на реци Калочи. И егери и Французи су имали велике губитке.

Рано ујутру почео је напад и на лево крило руске војске код Семјоновске јаруге где је био кнез Багратион. Семјоновска јаруга је била испресецана на брзину направљеним рововима из којих се бранила Багратионова пешадија. Ту ће бити најжешћа борба, а у јуришима изгинуло је пуно високих француских официра, док је маршал Даву рањен.

Французи су нападали од 5 ујутру до близу подне. Руси су пружали жесток отпор. У 7 часова Наполеон је на њих окренуо 150 топова, након тога нападају Мира, Неј и Даву. Две руске дивизије су одмах смрвљене (Воронцова и Неверског). Још увек Французи нису успели да заузму ове положаје, Мира је хитно тражио појачање од Наполеона али га није добио. Ипак, Французи успевају да задобију ове ровове, али их губе, па опет добијају, опет губе, и тако наизменично. Све је ту било прекривено лешевима људи и коња. Багратион је чврсто одлучио да ове ровове никако не преда, било је јасно да ће или и он сам погинути или ровови неће бити заузети. Наполеон је решио да прво пробије линије на левом руском крилу и да онда крене у напад на центар руске војске. Зато је око 11 часова наредио да се из 400 топова, више од две трећине целокупне артиљерије, отвори ватра на Семјоновске ровове. Наполеон се спремао за одлучујући напад. Онда долази до изненађења.

Багратион је јасно осетио да Французи спремају одлучујући напад, стога он креће у противнапад. Руси су одбијени и Французи су кренули у напад (маршал Даву). Француски гренадири су јурили на ровове, нису пуцали да не би губили време, а док су их руски меци косили, Багратион је кренуо опет на Французе. У томе моменту добио је картечом у бутну кост, није могао да издржи па се срушио са коња. То је био кључни моменат битке на овом делу фронта.

Багратион је био тешко рањен. Сва униформа и све рубље на њему били су крвави, са једне ноге скинута му је чизма, глава је била упрскана крвљу и изнад колена видела се велика рана. Од задобијених рана кнез Багратион је умро неколико дана након битке. Одмах након његовог рањавања пали су и руски ровови. Иначе, тај део ратишта био је веома мали комад земље, а на њега су сипали ватру 400 француских и 300 руских топова.

Након повлачења руског левог крила, Наполеон се одмах окренуо ка топовској батерији коју води генерал Рајевски. Та се батерија налазила на једној коти удаљеној један километар од Бородина, која је доминирала околином. То је био центар руског фронта. Наполеонов циљ је био да заузме батерију Рајевског и натера руску војску на панично повлачење. Батерију напада вицекраљ Италије Ежен. Французи је два пута заузимају, а Руси је два пута враћају. Французи су имали јако добру позицију са левог (заузетог) руског крила са којег су могли прецизно да гађају руску батерију. Од експлозивних зрна гинуло је одједном и по 10 руских војника.

Генерали Платов са козацима и Уваров са 1. коњичким корпусом извели су једну диверзију, прешли су реку Калочу и напали француску позадину са северне стране. Овај изненадни напад није успео али је приморао Наполеона да обустави даљи притисак на руски центар, што је Русима омогућило да се среде.

Тога дана било је много јунаштва на обе стране. Руска војска никада као тога дана није изгубила толико високих официра. Сви су тога дана били храбри, а највише Милорадовић. Тако је генерал Барклај де Толи одјахао тамо где је француска ватра била најјача и ту мирно стајао. Милорадовић га је спазио и узвикнуо: "Он хоће да ме задиви". Узјахао је свога коња и одјахао још даље него Барклај де Толи, на томе месту укрштала се топовска ватра француских топова са две стране. Милорадовић је изабрао управо то место, мирно сјахао, сео и затражио да ту доручкује. Након крвавих борби, три четвртине бранилаца батерије Рајевског је изгинуло а преостала четвртина се повукла.

Наполеон је већ дуже време тога дана био у домету артиљеријских зрна и они су га и гађали. Но, он је мирно она зрна која би се докотрљала до ногу одгуркивао. Нико није смео да му се обрати, толико је било мрко његово лице. Био је забринут, очигледно да је све ишло јако тешко.

То су били моменти кризе код Руса. Кутузов је сазнао да је Багратион тешко рањен. Рањени су и генерали Горчаков и Николај Тучков (овај други ће од последица рањавања умрети два месеца после битке), изгинули су генерали Александар Тучков (Николајев брат), Буксхевден, Кутајсов, а уз све то лево крило руске војске је сломљено. На свим осталим деловима ратишта битка се претварала у кланицу.

Последњи ратни чин тога дана било је заузимање батерије Рајевског. Док је ноћ падала топови су и даље пуцали. Наполеон је питао: "Шта раде Руси?" Одговор је био: "Стоје на месту, Ваше Величанство." Руси су одржали линију фронта до краја дана.

То вече Наполеон је разгледао бојно поље, он тада још није знао да су Руси имали 44 хиљаде погинулих, а Французи 28 хиљада. Французи су изгубили и 23 своја генерала. Наполеонов коњ, док је ходао бојним пољем, није могао да нађе земљу на коју ће стати, толико је било густо лешева да је газио по њима.

Французи су заробили тек нешто мање од 700 Руса. Незадовољство код Француза је било велико, они су били свесни да су тога дана пропустили нешто велико. Наполеон је био незадовољан својим маршалима и генералима, али ни они нису имали речи хвале за њега. Мира је говорио да он није могао препознати Наполеона, а Неј да је Наполеон заборавио свој занат.

Кутузов је консолидовао своје трупе за протунапад, али сазнавши да Наполеону пристиже појачање, одустао је од планираног протунапада и наредног дана повукао је своје трупе ка Москви. Повлачење руске војске изведено је у савршеном реду.

Наполеон је однео превагу на бојноме пољу, али је прави губитник ипак био он. И поред огромних губитака није постигао свој циљ - уништење руске армије. Морална снага његове војске је потрошена управо на Бородину. Руси га нису савладали материјално (војнички), али морално јесу. Французи су били јачи, али су били немоћни да ту своју снагу искористе. Бородино није било победа какву је Наполеон желео и она Французима није значила скоро ништа, напротив, јако их је ослабила. Насупрот, Кутузов је унаточ великим губицима успео да сачува борбеност руских снага и знатно ослаби ударну моћ Наполеона. Русе је овај пораз (условно речено) управо ојачао и убедио да се Наполеон може савладати. "Најстрашнија од свих мојих битака је битка коју сам дао под Москвом. Французи су се у њој показали достојни да извојују победу, а Руси су се показали достојни да буду непобедиви" причао је о тој бици Наполеон у заточеништву на острву Света Јелена.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Карловац је током мирнодопског периода био "највојничкији" град у СФРЈ. У њему су били делови Команде 5. војне области, и њој директно подчињена 580. артиљеријска бригада, Инжињеријски школски центар...


У намери да остваре пуну превласт у источном басену Средоземног мора, Турци су лети 1570. напали острво Кипар и почели кипарски рат 1570-73, који се убрзо проширио на воде...

Једноипомесечне борбе, вођене у Чачку и околини од 27. априла до 10. јуна 1815. године биле су пресудне за судбину Другог српског устанка под вођством кнеза Милоша Обреновића. Четири дана...


Француски сликар, гравер и вајар Едгар Дега родио се у Паризу, у улици Сен Жорж, 19. јула 1834. На крштењу је добио име Хилер-Жермен-Едгар де Га; то је генерацијама...

Ректорат је седиште административних служби универзитета.Ректор је одговоран за руковођење и управљање универзитетом, а проректори су задужени за руковођење одређеним ужим областима рада које су им додељене при избору....


Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа Првог српског устанка и оснивач династије Карађорђевића, рођен је 15. септембра 1768. године у селу Вишевцу, од оца Петра Мркше и мајке Марице Живковић.


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА