Уколико би због овог документа суд поново отворио судски процес на који је тачка стављена пре више од деценије, наводи “Политика”, то би била одлука без преседана у нашој правној пракси.
Ипак, оцењује, мало је вероватно да би овај доказ могао да оспори све што је до сада утврђено о овом догађају.
Специјални суд је најпре одбио захтев одбране да се због појаве нових доказа поништи пресуда према којој је Берчек осуђен на укупно 40 година затвора, као особа која је пуцала у Драшковића и као директни починилац ликвидације Ивана Стамболића.
Уследила је одлука Апелационог суда, којом се Специајлном суду налаже да поново размотри могућност новог суђења.
Податак о крвној групи, као нова чињеница, појавио се у тренутку када је Берчек већ 15 година иза решетака.
Берчек је, указује “Политика”, још на суђењу, које је почело 2004. године, предлагао да суд провери његову крвну групу.
Порицао је да је пуцао у Драшковића и тврдио да крв нулте крвне групе, која је, уз бартуне честице, нађена на рукавицама наводног атентатора, није његова.
Судско веће којим је тада председавао судија Драгољуб Албијанић одбило је да затражи овај доказ, не сматрајући га битним.
Тако је пресуда донета, Берчек је проглашен кривим, а да није утврђена његова крвна група, подсећа лист.
“Политика”, међутим, истиче да је суд имао друге врло чврсте доказе против Берчека у случају “Будва”, на основу којих је несумњиво утврђена његова кривица.
То је касније потврђено другосепеном и трећестепеном судском одлуком.
– У том поступку је утврђено да Вук Драшковић има нулту крвну групу, док за Берчека анализе нису рађене. Он је у затвору Забела због болести био у болници, где је урађена и провера крвне групе. Испоставило се да је реч о АБ плус. Међутим, у затвору је врло тешко добити ту потврду у писаном облику и то је потрајало годинама – рекао је за “Политику” адвокат Зора Добричанин Никодиновић.
Према његовим речима, у захтеву којим се тражи ново суђење наводи се и други разлог за понављање поступка – изјава судије Врховног суда Милене Инић Дрецун, која је била председник Већа у трећем степену.
Одбрана је одставила њену изјаву медијима из 2007. године,када је рекла да је током одлучивања у овом предмету “дала оставку на функцију судије Врховног суда Србије јер се суди само претпоставкама, а не утврђивањем материјалне истине”.
То по ставу одбране, додаје “Политика”, значи да је трећестепена пресуда донета незаконито.
На Вука Драшковића пуцано је 15. маја 2000. године, док је седео у дневној соби своје куће у Будви.
Политика.рс, Вестионлине
.jpg)
