booking.com
Почетна страница > Новости

Самит ЕУ и „Три мора“: Изазови у политици, енергији и екологији

Самит ЕУ и „Три мора“: Изазови у политици, енергији и екологији
13.06.2019. год.


Округли сто у Софији окупио је водеће политичаре, стручњаке и научнике како би приказао тренутну ситуацију, изазове, сарадњу и интересе великих и малих играча у Црном, Медитеранском и Балтичком мору.


Водећи бугарски и страни политичари, научници и стручњаци разматрали су стање међувладиних односа, као и горућа енергетска, правна и еколошка питања која утичу на одрживи развој Црног мора, Медитерана и Балтичког региона. Они су се окупили на округлом столу на тему „Међународна ситуација и сарадња у Црном, Медитеранском и Балтичком мору – правни, економски и еколошки аспекти“, који је одржан у Софији 5. јуна 2019. године.
 
„Водени простори су одувек били на дну огромних економских и политичких интереса и увек су одређивали ток историјских глобалних догађаја“, рекао је Јавор Нотев, потпредсједник Бугарског парламента, који је био званични гост овог догађаја.

Он је истакао да области и аспекти о којима се расправља на округлом столу имају не само регионални, већ и шири, европски, па чак и глобални значај у смислу генерисаног искуства и оригиналних рјешења у међудржавним пословима које су биле укључене.

Црно, Балтичко и Средоземно море – прелазна тачка интереса глобалних геополитичких играча

У свом предавању, говорник Георги Пирински, бивши посланик Европског парламента (2014-2019) и бивши предсједник Бугарског парламента (2005-2009) посветио је посебну пажњу Иницијативи о три мора, која је првобитно имала за циљ да служи као политичка платформа за промовисање међусобне повезаности CЕЕ земље.
 
Пирински је довео у питање главни циљ иницијативе коју је навео хрватски предсједник, а то је „Централну Европу претворити у окосницу европске снаге“.




Према његовим ријечима, пут који су привукли САД, који води ка чврстини и конвергенцији, „не само да искључује учешће једне од земаља које су директно присутне у назначеном простору три мора – Руске Федерације, већ је експлицитно усмјерена на укидање природних ресурса и историјске и постојеће пословне и комуникацијске везе земаља централне Европе са источним сусједом.

„Заједничка спољна политика, безбједност и европска одбрана биће једна од кључних тема у наредном петогодишњем периоду мандата ЕК и ЕП“, рекао је бугарски премијер Кристијан Вигенин, који је такође био међу говорницима на округлом столу.

Према његовим ријечима, неке земље ЕУ користе земље Источног партнерства као средство супротстављања Русији, о чему свједоче догађаји у Украјини из 2014. године. Међутим, он сматра да је Европа недавно научила своје лекције и ублажила притисак на своје источне суседе.

Каријерни дипломата Валентин Радомирски коментирао је горуће и замрзнуте сукобе у регионима о којима се расправљало на округлом столу. „Глобални поредак се све више претвара у глобални поремећај“, изјавио је он. Према његовим речима, „географска област која је истакнута у главној теми конференције постала је тачка прелаза између линија сукоба између главних геополитичких играча“.

„За Русију, експанзија НАТО-а изван формата постојећих земаља чланица сматра се црвеном линијом“, рекао је Радомирски, истичући да је очување регионалних конфликата важно средство у рукама великих играча у региону, које они користе за постизање сопствених циљева. Међутим, Русија не желе да допусти наставак сукоба на пост-совјетском простору, укључујући и Црноморски регион, јер то за Москву представљају пријетњу сопственој националној безбедности.

Флексибилност и прагматизам у енергији

Учесници округлог стола дискутовали су о енергетској сигурности у регионима три мора, постојећим изазовима и перспективама на терену, диверсификацији енергетских ресурса, енергетској сарадњи и енергетској повезаности у регионима који се разматрају.

Предсједница проф. Нина Диулгерова говорила је о „политици америчких шкриљаца“ у региону, описујући је као „досљедну, сврсисходну политику усмјерену стратешки на замјену руских енергетских ресурса на енергетском тржишту ЕУ“, који, међутим, није пронашло мјесто у Бугарској.

Она је истакла фразе као што су „енергетска безбедност“ и „енергетска дипломатија“ и истакла да очување државности и стабилности земље захтева њено трајно и стабилно присуство у различитим енергетским пројектима, који би могли да гарантују његову безбједност.

„Нажалост, Бугарска је непредвидив партнер у таквим дискусијама и пројектима“, рекла је Диулгерова, објашњавајући искљученост земље из важних енергетских пројеката (као што је „Тriple Sam“ или амбициозни анти-руски пројект Nabucco) као резултат „спољни фактор“, који игра озбиљну игру иза кулиса.“

Имплементација било којих пројеката зависи подједнако од прагматизма и „политичке воље „, истакла је Диулгерова.

„Украјина је постала веома активан политички инструмент за САД и западну Европу у њиховим напорима да повећају притисак на Русију“, додала је она.

Модератор Бојан Чуков је покушао да разбије два мита о снабдјевању гаса САД у Европи – да амерички гас има капацитет да задовољи европску потражњу, и да се Русија може „наљутити“ и преусмјерити своје тржиште на Азију.

„У ЕУ, најбржа земља која се прилагођава новим реалностима је Њемачка, а можда је Њемачка земља која би требала послужити као наш узор у нашем дијалогу не само с Руском Федерацијом, већ и с нашим турским пријатељима“, нагласио је Чуков, додајући да Њемачка не само да жели да буде купац руског гаса, већ и жели да постане енергетско чвориште за целу Европу.

Расправи се придружио и бугарски посланик Николај Цонков, који је коментарисао економске и политичке аспекте енергетске диверсификације.

„Треба посматрати диверзификацију у контексту већег геоекономског и геополитичког сукоба“ – глобално између САД и Русије, и регионално – између Турске, Грчке и Бугарске“, рекао је Цонков.

Према Цонковим речима, изградњом НЕ Белене, Бугарска ће имати шансу да постане регионални играч, а пројекат се може посматрати као прилика да се комбинују интереси САД и Русије, који ће служити националним интересима Бугарске.

Ко контролише моћ у Црном мору, контролише моћ у цијелом свијету

Професор националне безбедности Евгениј Сачев рекао је да бугарској стратегији националне безбедности намерно недостаје „акциони план“. Према његовим ријечима, ово је показатељ несолвентности и професионалне неспособности када је у питању израда стратешки важних докумената као што је Бугарска стратегија националне сигурности.

„Онај ко контролише моћ у црноморском региону, контролише моћ у цијелом свијету“, рекао је он, позивајући се на многе познате свјетске стручњаке за безбедност. Према његовим речима, стварање дугорочно црногорске стратегије требало би да буде приоритет одрживог развоја бугарске нације и бугарске државе.



Позив за сарадњу и поштовање међународног права

На крају округлог стола, учесници су потписали Резолуцију – позив, позивајући све земље које граниче са Црним, Балтичким и Средоземним морем да поштују све постојеће и активне конвенције, укључујући УН Конвенцију о праву мора од 10. децембра 1982. у покушају очувања мира, реда и сигурности у приморским земљама.

Учесници у дискусији нагласили су потребу за поштовањем свих успостављених правила и међународних прописа како би се избјегли сукоби током пролаза кроз територије различитих земаља, те одржао конструктиван дијалог у коришћењу поморских коридора, као и рјешавање свих новонасталих правних преседана о стриктном поштовању међународног поморског права и механизмима узајамног разумијевања и поштовања суверенитета владе.

IN4S


  • Извор
  • фото: in4s.net/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

О продуживању Споразума о стратешком офанзивном оружју (СТАРТ-3) треба мислити у ширем контексту, јер он не узима у обзир сав нуклеарни потенцијал Русије, а могући нови споразум би требало...


"Учесници ове евроатлантске конференције прогласили су СР Југославију нелегалном државом"

Британска влада ће послати 18 милиона фунти (22,5 милиона долара) за борбу против дезинформација и подршку независним медијима у источној Европи и на Балкану, саопштено је раније у прес...


Трампу је у потпуности недостајала излазна стратегија када се повукао из Нуклеарног споразума са ​​Ираном, те је донео одлуку из чистог анимозитета према свом претходнику, изјавио је бивши амбасадор...

Борећи се против америчких санкција и неактивности Европе у трговини, Иран појачава обогаћивање уранијума. Колико ће Техеран далеко ићи како би извршио притисак на Запад и како ће европљани...


У Институту за безбедносне студије Европске уније забринути су због „утицаја“ Русије на Западни Балкан. Извештај, који је РТ имао на увид, посвећен је “руској тактици дестабилизације” у овом...


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Инвестирајте у своју будућност

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА