Србијa и Русијa нису позване на обележавање почетка Другог светског рата

30.08.2019. год.

У Варшави се 1. септембра обележава 80 година од почетка Другог светског рата. Из канцеларије пољског председника саопштавају да је одлучио да позове државе Европске уније, НАТО-а и Источног партнерства, Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину. Није позвана Русија, а позив није стигао ни до Андрићевог венца. Историчари и дипломате сагласни су у оцени да је Србија изостављена из политичких разлога, без обзира на њену историјску улогу.

Два дана остала су до облежавања осам деценија од почетка Другог светског рата, а србски председник, по свим приликама, неће му присуствовати.

"Интересантно је да они који су највише страдали нису добили позив. И ми међу најстрадалнијим, пропорционално броју становника, несумњиво у првих четири или пет нација на свету са победничке стране. Потпуни ревизионизам историје у последње време, то је нешто што се дешава, и томе ћемо морати истином и чињеницама да се супроставимо", изјавио је председник Србије Александар Вучић, преноси РТС

Када су писали позивнице, сматра се, домаћини су више размишљали о садашњости него о историји.

"Чињеница је да устанак почиње на територији Србије већ током пролећа 1941. године, да су југословенски и партизански покрети по својој етничкој припадности Срби са територије читаве Југославије, ту нема никаве дилеме историјских чињеница", рекао је за РТС историчар Дејан Ристић.

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да је искључивање Србије из обележавања почетка Другог светског рата резултат чисто политичке одлуке.

"То је потпуно јасно из образложења кабинета председника Дуде, а и њихових дипломата, тиме што подвлаче да су позвали само актуелне пријатеље и партнере", наводи Миливојевић.

И не само то. За дипломате изостанку позива допринело је и опредељење Србије да буде војно неутрална. Миливојевић је додао да скуп има два циља.

"Први циљ је да се потврди и додатно ојача монолитност атланске заједнице и пре свега НАТО-а и други циљ, који произлази из позивања земаља источног партнерства. Источно партнерство је стављено у други план отварањем украјинске кризе. То је један од праваца будућег проширења ЕУ. Овог тренутка тај простор је тампон зона према Русији", истакао је Миливојевић.

У другом плану, Србија је, према тумачењима многих, била и на обележавању стогодишњице победе у Првом светском рату 11. новембра прошле године у Француској.

Извор
фото: © РИА Новости / Евгений Халдей/ vostok.rs

Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Цркву под опсадом: Контроверзна кампања Пашињана

Вековима стара Јерменска апостолска црква изненада је постала мета жучне политичке офанзиве премијера Никола Пашињана. У низу јавних изјава и званичних потеза од краја маја 2025. године, Пашињан је...

Лажи о губицима Војске Југославије – Бошко Антић

Први извештаји Алијансе биле су да је авијација НАТО уништила 181 тенк, 317 оклопних транспортера, 857 артиљеријских оруђа и 600 војних возила. То је „потврдио“ и министар одбране САД...

Дакле, Севернокорејци су се борили за Русију. Шта се тиме заправо мења?

Ограничено распоређивање војника Пјонгјанга у Курској области омогућило је избегавање бројних потенцијалних проблема

Наставак сукоба у ДР Конгу - Паљење амбасада, капитулација приватних војски и коначна експлоатација западних проксија — Рог Слободе

Након вести о освајању града Гоме од стране побуњеничких снага под руандским покровитељством, у главном граду Демократске Републике Конго (ДРК), Киншаси, започели су велики анти-руандски протести који су имали...

«Пољска фалсификује историју јер је не памти» - руски историчар Алексеј Плотњиков о основама европске русофобије и улози фашизма у њој

Разговор са историчарем Алексејем Јурјевичем Плотњиковим доноси дубљи увид у значај ослобођења Пољске током Великог отаџбинског рата, цену коју је Совјетски Савез платио за ту победу, као и контроверзну...

Остале новости из рубрике »