Тајна манастира Короглаш

17.10.2018. год.

Ради се о старом манастиру из 15. века, код села Милошева (стари назив Короглаш), са десне стране пута Неготин–Кладово. Према веровању, рањени Краљевић Марко, после битке код Ровина (код Арада), прелазио је Дунав уз помоћ свога коња Шарца. У неготинској низији је потражио помоћ од мирочких вила које су му видале ране лековитим биљем. Издахнуо је близу Дунава. Битка код Ровина (17. мај 1395) била је борба крста против полумесеца. Отомански султан Бајазит са србским вазалима (Стефаном, Марком, Константин Драгошем и вероватно са Константином Балшићем), против влашког војводе Мирчета Старијег. У бици код Ровина, вероватно је крст победио полумесец. Влашка није потпала под отоманску власт, плаћала је данак.

Манастир припада Моравском стилу. Короглаш је доста пропао, фреске су оштећене. Конзервација је било на објекту 1975–1976 године. Некропола из средњег века богата је погребним материјалом. Фелик Каниц је на објекту пронашао камени запис на коме је писало: „Овде је престао да гледа у сунце Краљевић Марко.” Постоји клетва краља Вукашина Марку Краљевићу „Сине Марко, да те Бог убије, ти немао гроба и порода.” Историчари су веровали да је гроб Краљевића Марка у манастиру Хиландар, а неки у његовој манастирској задужбини Сушица. Дубровчанин Марко Орбин је почетком 17. века тврдио да је у манастиру Блачина. Историчари тајну Короглуша нису истражили до краја. Народ се окупља код манастирске цркве на Ђурђевдан и Спасовдан. Манастир Короглаш се данас налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја. У манастиру нема свештених лица. Како тренутно изгледа, сви треба да се постидимо.

Слободан Т. Петровић, Кладово, Политика

Извор
Фото: С. Петровић / Политика/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Опасна игра Братислава Гашића

Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.

У потрази за националним приоритетима — Милош Ковић

Хоће ли се Универзитет у Београду икада ослободити илузија, да би коначно научио да препознаје приоритете и потребе ове земље и овог народа? Цена би и овога пута могла...

Милан Ракић – песник који је постао ратник

Ракић је био правник, академик, бавио се и обавештајним радом, учествовао је у пребацивању оружја за српске чете, посредовао у њиховом формирању. А историја га првенствено памти као песника,...

Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба

Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова у Хрватској и БиХ 1991-1995, као и на одбрану КиМ 1999,...