Велики Ниш у Великом рату
Веома значајна збивања у Нишу између 1914. и 1918. године, везана за почетак и завршетак Првог светског рата, никада се не смеју заборавити, истакао је недавно градоначелник Ниша Дарко Булатовић. У данима када се широм света обележава век од завршетка Великог рата, с поносом је подсетио да Ниш има посебно место у историји.
Пре само нешто више од једног века, одмах после 28. јуна 1914. године и Сарајевског атентата, србски државни врх је 25. јула наредио евакуацију становника Београда и пребацио владу у Ниш, који је тако постао ратна престоница Србије. А само неколико дана у град је стигао телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији.
Од самог почетка прве ратне године у згради Официрског дома у Нишу непрестано је скоро годину и по дана заседала Народна скупштина Србије. У Официрском дому је 7. децембра 1914. донета Нишка декларација у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење Јужних Словена – Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Због тога се Ниш назива и родним местом Југославије. До октобра 1915. у згради Официрског дома, поред Нишке декларације, донето је још много значајних одлука. Ту је 6. маја 1915. године одржан и Југословенски конгрес на коме је усвојена Нишка резолуција, којом је наглашена борба балканских народа за ослобођење и уједињење и изражен став против Лондонског уговора, којим се Италији уступа део јадранске обале.

После година страдања, и одмах после пробоја Солунског фронта, Ниш је био први град који је Србска војска, на челу с војводом Петром Бојовићем, ослободила тачно месец дана пре потписивања примирја у Првом светском рату.
Из овог периода остало је велико војно гробље, на Делијском вису, где су сахрањивани србски војници из балканских и Првог светског рата. Не сме се заборавити да на њему почивају и немачки војници погинули у Великом рату. На издвојеном делу је војно гробље Британског комонвелата, где су сахрањени британски војници погинули у Првом светском рату. Читав садашњи комплекс Нишлије знају као Француско гробље, због француских војника чији су посмртни остаци на истом војничком гробљу.
Посебно је градоначелник Булатовић нагласио да је и наш симбол примирја у Првом светском рату – цвет наталијина рамонда – 1884. године баш у околини Ниша пронашао доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, који је цвету и дао име по супрузи тог србског суверена. Све ово је само део аргумената за тврдњу да су србска и историја Ниша, нераскидиво повезане и да се никада не смеју заборавити. Тиме се Нишлије могу и морају увек поносити.
Тома Тодоривић, Политика
- Извор
- Фотографије „Јужне вести” / Политика/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.
Хоће ли се Универзитет у Београду икада ослободити илузија, да би коначно научио да препознаје приоритете и потребе ове земље и овог народа? Цена би и овога пута могла...
Ракић је био правник, академик, бавио се и обавештајним радом, учествовао је у пребацивању оружја за српске чете, посредовао у њиховом формирању. А историја га првенствено памти као песника,...
Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова у Хрватској и БиХ 1991-1995, као и на одбрану КиМ 1999,...
Главни говорници европске политике – иницијатори узнемирујућих тенденција
О покушају председника Србије да седи на више столица – Игор Пшеничников
Остале новости из рубрике »