Редов Неђо и његова кобила

08.03.2020. год.

Недељко Неђо Нешовић, село Кремна, рођен 1890. године. Девет Божића божићковао у униформи. Чувао козе у младости у Кремнима, па 1910. отишао војску да служи. Али кад је одслужио, уместо да се врати кући у Кремна, позваше га у рат.

Прво крвави бојеви против Турака код Куманова и Битоља, па на Брегалници против Бугара. Кад и то некако заврши, онда Швабе на Србију ударише 1914. Одолева редов Неђо са својим ужичким пуком, не да туђину да насвоји. Тако прве и до пола друге ратне године. Али кад затим удари сила са свих страна, поче одступање с војском на југ. Право у албанску голготу. Морало се недаћама одолети, сналазити се и преживети.

„Кренусмо уз Руговску клисуру. Поред пута падају од умора и глади наши војници. Све мртвац до мртваца. Из дана у дан све већа глад. После дугачког марша стигосмо у једно раштркано планинско село. Ја пођем од куће до куће. Шта могу кад морам, чека ме чета гладних несретника. У већини случајева плаћали смо све што узмемо од народа. Али понекад се морало нешто и испросити.

У једној кући нађем да имају леба, али не дају. Понудим кобилу за продају. Брзо се погодисмо – кило леба за кобилу. Даде мени газда кило леба, а ја њему кобилу. Одох ти ја иза куће чим се погодисмо и пратим његово кретање. Уђе ти он у кућу и тамо се задржа, а ја иза штале где је кобила била. Убацим леб у телећак, узјашем кобилу, добро је ошинем и у галоп...”

Хероји изашли из сенкеhttps://t.co/tjTz6839u5
— ВОСТОК вести (@vostokvesti) March 6, 2020

„Дођосмо у приморје. Поче да пада снег. Људи се чуде, нису ваљда одавно видели снег, па причају: – Дођоше Срби и са собом неко чудо донеше.

Велики вашар беше у том месту. Ја с кобилом право на вашар. Приђе ми једна госпоја и пита: – Шта ти продајеш? – Продајем кобилу. Али не за паре него за брашно.

Брзо се погодисмо – три оке брашна за кобилу. Оде госпоја, купи брашно и донесе га у једној поцепаној кеси. Предложим да кобилу склонимо иза једне грађевине, много је плашљива. Поздрависмо се, свако на своју страну оде. Осматрам ја и даље госпоју шта ради, накупова још неких ствари, па оде и закачи на седло. Ја помислих: то седло ти нисам ни продао. Али није ни вредело, сво је било подерано. Оде госпоја поново да лута по вашару. А ја ти брашно у руке па скочим на кобилу и одох.

Тако сам ти ја још два пута кобилу продавао...”

„Стигосмо у место Шијан код Драча. Кобила ми је у путу била много ослабила, једва корача, све ноге заплиће. Прелазимо један поток, кад ево ти белаја – претури се моја кобила и поче да липсује.

Изгледнели војници је нападоше. Почеше од живе кобиле бајонетима да секу, ко задњу а ко предњу ногу, и почеше да једу. Нисам ја могао окусити, како да једем самога себе. Била ми је к’о чељаде, неколико пута ме је од смрти спасла...”

И тако је Неђо Нешовић мучно ка југу одступао, па лађама на Крф стигао. Затим скоро три године у рововима на Солунском фронту провео. А кад су једног дана кренули ка отаџбини, гонећи окупатора, ништа их више није могло задржати. Кући у Кремна вратио се Неђо за своју крсну славу, 1919. о Ђурђевдану.

Често се потом сећао својих ратних дана и млађима баш овако казивао. Те доживљаје Неђа и осталих својих сродника који су ратовали записао је и од заборава сачувао Жарко Нешовић, рођен 1939. потпуковник ЈНА.

А ове и многе друге записе о знаним и незнаним Креманцима касније је др Илија Мисаиловић уврстио у своју обимну монографију „Кремна, село на путу Ужице–Вишеград”, завичајно благо са безмало 1.100 страна.

Бранко Пејовић, Политика

Извор
Танјуг
Српски ратници на коњима у Великом рату, фото: Политика/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
историја
рат

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Прави непријатељ Србије је Вучићев издајнички режим, а не Русија — Младен Обрадовић

Нови талас незадовољства у патриотском делу овдашње опозиционе јавности због односа руске дипломатије према протестима у Србији изазвало је саопштење Министарства спољних послова Русије (МИД) од 15. августа. Тон...

Чија је Босна?

У контексту неодрживости „дејтонске Босне“, Американци мало-мало па поруче како имају свој „незавршен посао на Балкану“. Хоће ли им Руси дозволити да на босанском „огледном геополитичком пољу“ покушају да...

Опасна игра Братислава Гашића

Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.

У потрази за националним приоритетима — Милош Ковић

Хоће ли се Универзитет у Београду икада ослободити илузија, да би коначно научио да препознаје приоритете и потребе ове земље и овог народа? Цена би и овога пута могла...

Милан Ракић – песник који је постао ратник

Ракић је био правник, академик, бавио се и обавештајним радом, учествовао је у пребацивању оружја за српске чете, посредовао у њиховом формирању. А историја га првенствено памти као песника,...

Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба

Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова у Хрватској и БиХ 1991-1995, као и на одбрану КиМ 1999,...

Остале новости из рубрике »