Урлик хијена

23.12.2020. год.

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Србској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Ми се у Србској толико огорчено и страсно свађамо тражећи подршку и савезнике ван своје земље за велику братоубилачку лудост, а синхронизовани ударци из ФБиХ и дијела међународне заједнице никада нису били отворенији и страшнији. Аналитика је сурова и јасна. Лидери владајућег блока у Србској у последњој години ријетко су кафу попили заједно, и још се баве постизборним споразумом са општих избора 2018-те године док се скупштинска већина осипа. Међу опозициони односи су много гори, али их огроман притисак споља, а богами и интереси окупљају и тјерају на заједничке акције за који је план одавно спреман. Шаренило, подјељеност и усмјереност медија и друштвених мрежа дјелује збуњујуће на грађане и просто одвраћа од било какве саборности, а потиче расправу, огорчење и фрустрације до границе сукоба. Они који бацачем пламена прилазе нашој кући обрадовани су јер виде неуређено двориште, а унутра се бабе уопште не чешљају већ свађају, а неке су из угледа и кључ од капије дотуриле паликућама.

Поруке које стижу од људи који су познати антисрбски лобисти, а представљају се као блиски још и неформираној новој америчкој администрацији, су ужасавајуће. Средњовјековне изјаве високог представника и готово дневни билтени многих амбасада у БиХ не остављају сумњу шта слиједи.

Да будем отворен, лично осјећам притисак одговорности да тражим више снаге и воље и своје сараднике и пријатеље припремам за изазове. Тужан сам јер не видим довољно колективне свијести у нашем народу ни одговорности политичких елита. Доминира незадовољство или огорчење створено индукованим медијским спиновима или безобразлуком новообогаћених политичара и њима блиских тајкуна. Не, нећу да будем најпаметнији већ покушавам да пробудим то наше колективно и свјесно и несвјесно да би свако могао заузети свој положај и одговорно радити свој посао, како у политичком распореду тако и код сваког грађанина кога политика уопште не занима или га чак нервира. У противном урлик хијена ће бити заглушујући.

Елиминација Тегелтије из правосуђа (какав год да је) уз невјероватно одобравање незаконитог прислушкивања, међународно лицемјерје и медијску харангу, која је подигнута, је суштинско застрашивање које ће многе из владајућег блока или престрашити или чак превући на супротну страну, а свакако „чинити подобним“. За многим не жалим, јер понеки од бројања пара никада суштински и нису стигли да се укључе у одбрану Републике Српске. Фразе презирем, а и јачи смо без калкуланата. Спиновање и прављење свјетских афера од сваког догађаја чему вјерно свједочи тзв. афера икона и готово анимално радовање након Додиковог смјештања у болницу, у ФБиХ, али и у Србској, сликају нам трновите путеве опстанка.

Проблеми са фискалном стабилношћу у Србској такође неће нестати јер су нас дуго и плански исцрпљивали и спутавали нам развој и напредак. Брза компарација задуживања- Црној Гори су одобрили 750 милиона евра обавезница (чија је задуженост прешла 80%), наравно уз услов да остане у НАТО, не повлачи признање Косова и још што шта непознатих услова. Републици Србској се не да 400 милиона, а двапут већа је и задужење јој је око 60%. И не само да се не да већ се тражи начин да се потпуно сломимо.

Уз све то нарастање међусобне неразумљиве и непотребне мржње и амбиција којима се воде најнеобразованији, најнедораслији и најнеморалнији у Србској, додатни су камен на леђа којег се морамо хитно отарасити или ће нас тај камен притиснути да поклекнемо када буде најважније остати усправан.

Вјерујући у народ и његову памет, пишем и дјелујем активно ризикујући да ме многи не разумију или чак сврстају у острашћеног радикала, каријеристу, очајника или слично. Не марим већ инсистирам на памети и саборности и на вријеме се трудим да дижем ниво свијести и организације. Наш народ има изреку: „Не храни се прасе уочи Божића.“

Овај пут хијене већ урличу.

Др Ненад Стевандић

Извор
Танјуг
/ vostok.rs

Повезане теме
РепубликаСрпска
Босна

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Чија је Босна?

У контексту неодрживости „дејтонске Босне“, Американци мало-мало па поруче како имају свој „незавршен посао на Балкану“. Хоће ли им Руси дозволити да на босанском „огледном геополитичком пољу“ покушају да...

Опасна игра Братислава Гашића

Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.

У потрази за националним приоритетима — Милош Ковић

Хоће ли се Универзитет у Београду икада ослободити илузија, да би коначно научио да препознаје приоритете и потребе ове земље и овог народа? Цена би и овога пута могла...

Милан Ракић – песник који је постао ратник

Ракић је био правник, академик, бавио се и обавештајним радом, учествовао је у пребацивању оружја за српске чете, посредовао у њиховом формирању. А историја га првенствено памти као песника,...

Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба

Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова у Хрватској и БиХ 1991-1995, као и на одбрану КиМ 1999,...