booking.com
Почетна страница > Новости

ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА
25.03.2018. год.

1804. година

4-10. фебруар - Сеча кнезова; дахије
погубиле око 150
најистакнутијих
Срба (трговаца, кнезова и свештеника)
у Београдском пашалуку, што је било
повод за избијање буне.

14. фебруар - Скупштина у Орашцу (на
празник Сретење); донесена одлука
да се подигне буна против дахија;
Карађорђе изабран за вођу буне.

16. фебруар - У Сибници пукла прва
устаничка пушка; прва борба
Карађорђа и устаника, заједно са
Сибничанима, против Турака.

24. фебруар - У село Дрлупа, под
Космајем, дошао Аганлија да
преговара са Карађорђем, и ту
долази
до првог оружаног сукоба
устаничке војске са дахијама;
Аганлија претрпео пораз.

28. фебруар - Битка на Свилеуви.

4. март - Митрополит београдски
Леонтије у име дахија у
Хасан-пашиној
Паланци водио преговоре са
Карађорђем.

18. март - Устаници ослободили Ваљево и
Рудник.

4. април - Устаници ослободили
Крагујевац.

28. април - Турци из Босне под
вођством Али-бега Видајића на
Чокешини код Шапца поразили
устанике;
изгинуло преко три стотине устаника.

Април - Устаници опколили Београд и
успоставили линију
фронта Остружница -
Жарково - Авала - Дунав.

3. мај - Устаници освајају Шабац, први
град који су устаници заузели; истог дана Карађорђе у Раковици код
Београда одржао ратни савет коме
су присуствовале све нахијске
старешине, са кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у
Цариград.

5-15. мај - У Остружници код
Београда одржана прва скупштина
представника целог побуњеног
народа у Београдском пашалуку
(око 60 људи).

10. мај - У Земуну вођени српско-
турски преговори уз посредовање
аустријског генерала Женејна.

24. мај - Турци предали Пожаревац
устаничкој војсци
на челу са
Карађорђем.

Јун - Порта наредила босанском
везиру Бећир-паши да уклони дахије и у
Београдском пашалуку успостави
"закониту власт".

18. јул - Турци предали Смедерево
устаничкој војсци.

Крајем јула - Бећир-паша се са око
3.000 људи улогорио у Белим Водама
код Београда.

3. август - Разговори српске
делегације (Јаков Ненадовић, кнез
Сима Марковић, Јанко Катић, кнез
Никола Грбовић) и Бећир-паше.

5/6. август - На острву Адакале на
Дунаву војвода Миленко Стојковић са
50 људи побио четворицу дахија:
Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и
Мехмед-агу Фочића.

13. септембар - Карађорђе и
устаничке старешине шаљу
изасланство у Русију (Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић).

4. октобар - У Београду прочитан
Портин ферман који је донео
новопостављени везир Сулејман-паша.

13. октобар - Бећир-паша се вратио у
Босну.

1805. година

29. април-15. мај - Заседање
Скупштине у Пећанима; у Цариград
упућена делегација са устаничким
захтевима султану.

Крај маја - Заповедник Ниша, Хафиз-
ага, унапређен у чин паше и
постављен за београдског везира.

14. јул - После опсаде ослобођен
Карановац.

18-20. августа - Битка на Иванковцу;
први сукоб устаничке војске (око
8.000 војника) под вођством
Карађорђа и турске регуларне војске
(15.000 војника) на челу са Хафиз-
пашом; тежак пораз Турака.

27. август - У селу Борак код
Београда одржана Скупштина на
којој је, по руском савету, али и услед
тежње појединих народних старешина
да ограниче Карађорђеву
власт, основан Синод као централни законодавни и управни орган власти.

20. новембар - Ослобођено
Смедерево и проглашено за
престоницу.

1-12. децембар - У Смедереву
одржана Скупштина на којој је Синод
преименован у Правитељствујушчи
совјет сербски; донета одлука да се
дипломатским и војним путем заштити
ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском
цару.

1806. година

Јануар - Руски министар иностраних
дела кнез Чарториски предложио цару
Александру И да се Срби придобију за
Русију; током лета генерал Михељсон
успоставио везу с Карађорђем, а крајем године Русија Србима упутила новчану помоћ.

26. јануар - Војска Петра Добрњца
ослободила Крушевац.

Крајем јануара - Војска Миленка
Стојковића ослободила Пореч.

21. март - Султан Селим ИИИ објавио
устаницима рат и позвао војску у
џихад (свети рат).

6. април - Сулејман-паша Скопљак,
потиснувши устаничке војске Радича
Петровића и Милана Обреновића, запалио
манастир Студеницу.

20. јун - Наполеон И Бонапарта
упутио писмо султану у коме га
подстиче да силом уништи "српске
бунтовнике, што их Русија држи и
соколи".

Крај јуна - Турске војске из три правца
(Босне, околине Лесковца и Видина)
упућене на Србију.

13. јул - Карађорђе упутио Петра Ичка
у Цариград да би са Портом склопио
споразум о миру.

13-16. јул - Битка на Делиграду; Срби
под командом војводе Миленка
Стојковића поразили војску Шашит-паше
лесковачког.

13. август - Битка на Мишару;
устаничка војска (8.000 пешака,
2.000 коњаника, 4 топа и 1 хаубица)
под вођством Карађорђа извојевала
победу над снагама босанских ага
и бегова (20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше
Скопљака.

15. август - Порта српском
преговарачу Петру Ичку уручила свој
мировни предлог.

3. септембар - Победа Карађорђа и
устаничке војске код Делиграда.

20. септембар - Ичко у Смедереву
поднео извештај о преговорима на
Порти.

Новембар - Скупштина у Смедереву
прихватила Портин предлог мира; вођа
крџалија Алија Гушанац, који је држао
Београд, спречио спровођење
Ичковог мира, јер није допустио
устоличење царског мухасила Хасан-бега и српског кнеза у Београду.

12. децембар - Јуришом око
12.000
устаника под вођством Карађорђа,
после двоипогодишње опсаде,
ослобођена београдска варош
(цивилни део града), на Андријевдан;
Турци се повукли у утврђени Горњи град; у јуришу погинуо војвода Васа
Чарапић.

20. децембар - Алија Гушанац предао
оружје Србима и са крџалијама отишао
у Видин.

1807. година

8. јануар - Устаничка војска заузела
београдску тврђаву на
Калемегдану и коначно ослободила
Београд.

23. јануар - Командант руске војске
на Дунаву генерал Михељсон позвао
Србе да одбаце мировни план Турске и
с Русијом наставе борбу до потпуне
независности; Карађорђе прихватио
позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.

25. јануар - Порта објавила ферман
којим је потврдила Ичков мир.

5. фебруар - Ослобођен Шабац, једно
од последњих турских упоришта у
Србији.

6. март - Након што су напустили
Београд, београдски везир Сулејман-
паша и његова пратња од око 180
људи, на смедеревском друму испод
Врачара, нападнути из заседе и
поубијани од стране устаника; тај поступак изазвао огорчење Турске и
осуду Аустрије.

18. март - Ослобођени Јадар и
Рађевина.

31. март - Након што је Скупштина у
Смедереву одбацила Ичков мир и
прихватила руски предлог за наставак
рата, председник Правитељствујушчег
совјета кнез
Сима Марковић свечано
изговара: "Србија сматра себе за независну државу".

Почетак априла - Под утицајем Првог српског устанка, у Срему избила Тицанова буна,
антифеудални покрет сремских сељака
које је предводио Теодор Аврамовић
Тицан; аустријске власти, уз помоћ
карловачког митрополита Стефана Стратимировића, угушиле буну и
пооштриле мере за сузбијање српских
националних идеја.

Април - Порта издала ферман о
разоружању хришћана у Босанском
пашалуку.

29. мај - Са престола збачен султан
Селим ИИИ.

17. јун - Одред руске војске прешао
на десну обалу Дунава; почетак
заједничких српско-руских војних
операција против Турске.

28. јун - На захтев устаничког
вођства руски цар Александар И у
Србију упутио генерала Константина
Родофиникина за руског
дипломатског представника.

1. јул - Бој на Штубику и Малајници;
удружена српска (Карађорђе) и руска
(генерал Исајев) војска ослободила
опкољеног Миленка Стојковића кога
су Турци опседали између Штубика и
Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Крајине.

8. август - Доситеј Обрадовић прешао
у Србију.

20. август - Родофиникин завршио нацрт
унутрашњег уређења Србије, с којим
се начелно сложио и Карађорђе.

25. август - Русија и Турска у Слобозији
закључиле привремени мир.

Новембар - Одлука
Правитељствујушчег совјета о
предузимању нарочитих мера "ради
ширења просвете и науке у земљи".

1808. година

13. јун - Крушичка буна у Банату;
побуна сељака против аустријске
власти у селу Крушчица; вође буне су
учиниле превару представљајући
кривотворену прокламацију као
тобожњу Карађорђеву.

13. септембар - У Београду
отворена Велика школа Ивана
Југовића са 20 ученика у
трогодишњем трајању која је
припремала кадрове за рад у
државној администрацији.

18. децембар - Скупштина у
Београду донела уставни акт којим је
регулисан однос између "врховног
вожда" и Правитељствујушчег совјета;
Карађорђе признат за наследног
кнеза.

22. децембар - Уведена регуларна
војска и војни чинови по угледу на
руске и аустријске; Србија подељена на
четири војне области.

1809. година

Крај јануара - Румелијски
везир Хуршид-
паша Карађорђу предложио сепаратни
мир што је Карађорђе, очекујући
наставак руско-турског рата и
верујући у победу Руса, одбио.

1. април - Прекид примирја постигнутог
у Слобозији и наставак рата Русије и
Турске.

14. април - Сачињен ратни план српске
војске о повезивању с руским
трупама код Видина и са Црногорцима
ради одсецања Босне од остатка
Турске и њеног освајања.

Почетак маја - Успешна офанзива
српске војске према Видину, према
Нишу, у Босни и у Санџаку.

1. мај - Хајдук Вељко Петровић са
8.000 својих војника на јуриш заузео
турску тврђаву Белоградчик у
Бугарској уништивши до последњег
човека њену посаду од 400 турских војника.

24. мај - Преваливши за седам дана
пут од Ужица до Сјенице, Карађорђе са
10.000 војника и 10 топова на јуриш
заузео Сјеницу.

27. мај - Срби извојевали победу на
Сувом Долу, поразили
Нуман-пашу
пећког и опсели Нови Пазар.

31. мај - Битка на Каменици (Чегру);
пораз и погибија ресавског војводе
Стевана Синђелића и око
3.000
његових војника; турски губици близу
6.000 погинулих бораца.

4. јун - Карађорђе обавештен о
поразу на Каменици.

18. јун - Карађорђе заузео
новопазарску варош, али уследило
повлачење српских јединица из
Санџака због одбране Делиграда.

Око 20. јуна - Велика турска офанзива
из Босне.

23. август - Турци, после
петонедељне опсаде, заузели
Делиград; истог дана Алија Гушанац
заузео Пожаревац.

25. август - Турци освојили Јагодину.

27/28. август - Родофиникин напустио
Србију.

Август - Карађорђе се безуспешно
обраћао за помоћ Аустрији и
Француској (Наполеону).

23. септембар - Под утицајем Првог српског устанка, избио устанак Срба у
Босанској Крајини (Јанчићева буна).

Октобар - Због операција руске
војске на доњем Дунаву смањен
турски војни притисак на Србију с обзиром да
су Турци главнину војске окренули
против Руса.

2. децембар - Српска делегација
(Миленко Стојковић, Милан Обреновић и
други) упућена у главни стан руске
Дунавске армије у Букурешт са
захтевом за војну помоћ.

29. децембар - Карађорђе и
Правитељствујушчи совјет упутили писмо
барону Симбшену у коме моле да
аустријски цар посредује у
проналажењу мирног решења између
Србије и Турске, пристајући на вазални однос.

1810. година

Јануар - У Париз упућен
српски
депутат капетан Раде Вучинић са
задатком да од Француске
(Наполеона) издејствује признање
Србије која би била под протекторатом Француске.

4. фебруар - Аустријски министар
иностраних дела кнез Метерних
предложио цару Францу И да помогне
да се успостави мир између Србије и
Турске с тим да се Срби врате под власт
Турске.

22. март - Руска војска генерала
Исајева запосела Велико острво на
Дунаву.

13. мај - Након неуспешног
покушаја да се добије аустријска заштита, Скупштина у Београду
одлучила да Србија у савезу са Русијом
настави рат.

Јун - Русија у Србију упутила
4.500
војника (генерал Цукато).

6. јул-19. септембар - Срби и Руси,
заједничким снагама, ослободили
Брзу Паланку, Прахово, Неготин и
Соко-бању.

7. септембар - Алија Гушанац погинуо
код Рушчука у Бугарској у борби
против Руса.

21-22. септембар - Битка на
Варварину; удружене српске
(Карађорђе) и руске (генерал Орурк)
снаге поразиле
Хуршид-пашу и
потиснуле Турке ка Нишу и Прокупљу.

Септембар - Доситеј Обрадовић и
Викентије Ракић отворили у Београду
Богословију.

16-20. октобар - Битка код Лознице;
Карађорђе, кнез Сима Марковић и
Станоје Главаш са око
10.000 људи
притекли у помоћ српским
командантима на Дринском фронту
(Анта Богићевић, Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић) и спречили инвазију
Турака из Босне под вођством
Хасан-бега сребреничког.

1811. година

19-25. јануар - У Београду заседала
Скупштина старешина: реорганизован
Правитељствујушчи совјет; установљено
попечитељство (влада) са шест
попечитеља (министара) и Велики
вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић
издејствовао да се Карађорђу, као
вожду, призна врховна власт.

10. фебруар - На молбу српских власти,
у Београд стигао пук руске војске
(око 1.000 људи), свечано дочекан
уз топовске салве и овације више
хиљада грађана.

Почетак марта - Два главна вођа опозиције и изврсни војни
команданти, Миленко Стојковић и Петар
Добрњац, због противљења Карађорђевој моћи протерани из
Србије.

9. април - У Београду умро Доситеј
Обрадовић.

1812. година

28. мај - После битке код Рушчука
где је Русија поразила Турску, Турци
су закључили са Русима мир у
Букурешту; члан 8 тог споразума
односио се на Србију која је враћена
Турској; Срби су обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и
извесна аутономна права.

Јун - Карађорђе наредио општу
мобилизацију целокупног за војску
способног мушког становништва од
15 до 70 година, за одбрану граница према Турској.

4. јул - Хуршид-паша Карађорђу
предочио део Букурешког уговора
који се односи на Србију и захтевао да
поступи у складу са његовим
одредбама.

14. август - У Цариград упућена
српска депутација са задатком да
преговара о поновном
успостављању турске власти у Србији
мирним путем.

16. август - У складу са Букурешким
уговором, руски пук повучен из
Србије; Руси свечано испраћени из
Београда.

27. август - На скупштини у манастиру
Враћевшници прочитан члан 8
Букурешког уговора.

28. август - Карађорђе и
Правитељствујушчи совјет народу
објавили Прокламацију поводом Осме
тачке Букурешког мира.

1813. година

13. јануар - На
последњој Скупштини
под Карађорђем у Крагујевцу
именована нова депутација за
преговоре с Турском и упућена у
Ниш где је приспео турски преговарач.

Крај маја - У Софији пропали српско-
турски преговори.

Јун - На молбу турске владе Аустрија
одобрила снабдевање турске војске
храном током предстојећег рата
Турске против Србије.

3. јул - Карађорђу уручено писмо
великог везира Хуршид-паше којим се
од Срба захтева безусловна предаја и
повратак у положај раје.

4. јул - Карађорђе уз сагласност
Совјета објавио Прокламацију и
позвао народ на одсудну битку.

Око 15. јула - Турци из праваца Видина,
Ниша и Босне напали Србију.

17. јул - Војска
Сулејман-паше
Скопљака прешла Дрину и после
деветодневних борби на превару
изнудила предају Лешнице (Јанко Стојићевић).

18. јул - Оболели Карађорђе
привремено врховну власт пренео на
секретара Јанићија Ђурића.

9. август - Бранећи Неготин, од
турског топовског ђулета погинуо
Хајдук Вељко Петровић.

Око 15. августа - Турци заузели
Лозницу коју су бранили борци Петра
Молера.

17. август - Браниоци напустили
Неготин и повукли се у Пореч.

25-26. август - Турци заузели Кладово
и починили најстрашније злочине; села у
Неготинској Крајини опљачкана и у
ропство одведено мноштво жена и
деце.

Крај августа - Од болести недовољно
опорављени Карађорђе од Хуршид-
паше затражио шестонедељно примирје
како би се омогућила евакуација на
аустријску територију српском неборачком
становништву; Хуршид-паша одбија овај предлог.

31. август - Карађорђе известио
руског и аустријског цара о
неизбежности пада Србије.

1-17. септембар - Сукоб турске
војске (Сулејман-паша Скопљак) са устаничком
(Милош Обреновић и Стојан Чупић) на Равњу, уз Савину
притоку Засавицу; сломљен отпор
устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша са око 800 својих људи и
још око 3.000 других устаника;
последња битка Првог српског
устанка.

21. септембар - Турци заузели Пореч.

3. октобар - У раним јутарњим
часовима, Карађорђе с породицом,
митрополитом Леонтијем и руским
изаслаником Теодором Недобом
напустио Србију, прешавши из Београда
у Земун (Аустрија); Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег
совјета и већина устаничких
команданата.

5. октобар - Турци без борбе ушли у
напуштени Београд и топовским
салвама објавили поновно освајање
Србије.

17. октобар - У Београду продато у
ропство 1.800 српских жена и деце.

21. октобар - Турци прогласили
амнестију.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа Првог српског устанка и оснивач династије Карађорђевића, рођен је 15. септембра 1768. године у селу Вишевцу, од оца Петра Мркше и мајке Марице Живковић.


У блиставом ђердану Наполеонових победа било је и значајнијих победа од оне извојеване 2. децембра 1805. године над руско-аустријском војском код Аустерлица, северно од Беча, на годишњицу његовог крунисања...

Слабљење турске империје крајем 17. и 18. века највише су на својој кожи осетили поробљени православни народи на Балкану.


Карађорђева појава и физичка снага биле су у складу са његовим јунаштвом. По томе се са њим још једино могао поредити засавички херој, вођа голаћа, Зека Буљубаша. Међутим, његовој импозантној спољашности одударао је глас који је...

Kарађорђева појава и физичка снага биле су у складу са његовим јунаштвом. По томе се са њим још једино могао поредити засавички херој, вођа голаћа, Зека Буљубаша. Међутим, његовој...


Највећи јунак Првог српског устанка, Хајдук Вељко Петровић, рођен је 1780. године у селу Леновцу. Несташан и необуздан од ране младости, брзо се осамосталио и за послом отишао у...


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА