BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Како живе руски Алеути на крају света

Како живе руски Алеути на крају света
04.04.2021. год.
Један од најмалобројнијих народа Русије компактно живи на далеком острву иза Камчатке и одржава везу са америчким Алеутима на Аљасци.


Од Алеуских до Командорских острва има само 370 километара. Ту пролази државна граница између САД и Русије. Алеути су аутохтони житељи овог подручја. Они су подељени још средином 19. века када је Русија продала Америци Аљаску, али и дан-данас одржавају међусобне везе. Народ на обе обале Беринговог мора има сличне проблеме: језик и обичаји постепено нестају, јер умиру последњи представници културе Унанган, како Алеути сами себе зову, пише Russia beyond.

Заборављено острво

Данас у свету има око 15.000 Алеута и огромна већина живи на Аљасци. У Русији је остало само 300 Алеута (спада међу мале народе Русије са најмањим бројем представника). Скоро сви они живе у селу Никољско (у коме има укупно нешто више од 600 становника). То је једино насеље на Беринговом острву, највећем у групи Командорских острва.

 

Алеути са Аљаске су стигли на Командорска острва 1826. године када их је овамо пребацила Руска америчка компанија да се баве традиционалним занатима.

 

 

Тако су се на Берингово острво људи преселили са острва Атка и овде основали село Никољско, а на суседно Медно острво дошли су житељи са острва Ату и основали село Преображенско. Услед сукоба са руским морепловцима и епидемија богиња број представника алеутског народа почео је нагло да опада. У тренутку када је Аљаска 1867. године продата Америци тамо је било око 2.000 Алеута, и 500 је остало у Русији (300 на Беринговом острву и 300 на острву Медно).

Насеље Никољско зими.

Житељи Медног су се 1970. преселили на Берингово острво тако да сада на Командорским острвима постоји само једно алеутско насеље и то је село Никољско.

Командорска острва

 

У насељу данас има довољно посла, постоји центар за посетиоце Командорског резервата, насеље има школу, болницу и музеј. Алеути се баве и риболовом. И поред свега, тешко је рећи да им је живот на острву лак.

Командорска острва

 

Клима је сурова, нема много разоноде, као и у другим насељима на овом подручју (неколико пута недељно авион саобраћа до Петропавловска Камчатског), и зато млади људи често одлазе на „велико копно“.

Командорска острва

 

Језик који нестаје

Почетком марта 2021. године упокојила се Вера Тимошенко, последња представница алеутског народа која је говорила његов локални беринговски дијалекат.

Генадиј Михајлович Јаковљев и Вера Тимошенко.

 

 

У селу Никољско данас је остао само један човек који течно говори алеутски (медновски дијалекат). Он се зове Генадиј Јаковљев.

Командорска острва

 

Генадиј са својих 86 година пева песме на алеутском, показује омладини алеутске игре и помаже мештанима да комуницирају са америчким Алеутима из Енкориџа. Пре пандемије су се редовно организовале такве онлајн конференције. Многи разумеју језик којим су говориле њихове деке и баке, али у свакодневном животу разговарају само на руском. У школи се алеутски не предаје.

 

Алеутски језик има два главна дијалекта (западни, који обухвата беринговски и медновски, и источни), а поред тога у САД се у писму користи латиница, а у Русији ћирилица. Али то није највећа потешкоћа. Проблем је што има врло мало школског материјала и природних говорника, каже Јелена Соловањук, заменица шефа локалне администрације. Она је алеутски језик научила на Институту народа севера у Санкт Петербургу под руководством лингвисте Јевгенија Головка, који се још од совјетског доба бави језицима малих народа.

 

 

„Командори су мој завичај. Тата ми је Рус, а мама Алеутка. Дека и бака су Алеути са острва Медни, тако да је мене увек интересовала историја и култура Алеута“, каже Јелена. „У детињству сам слушала како су мештани разговарали на алеутском али ако је био присутан неко ко не зна алеутски они су прелазили на руски“.

 

 

Она је у Никољском неколико година водила бесплатни језички кружок за одрасле. „Постављали смо мале сцене на алеутском језику, писали смо мање приче и слали их на регионалне конкурсе, и правили сувенире са алеутским натписима“. Ентузијасти алеутског језика смислили су и стону игру „луталицу“: од села треба „стићи“ до насеобине морских фока, извршавајући задатке на алеутском језику и премештајући фигуре. Нажалост, људи су превише заузети на послу тако да се овај кружок временом угасио.

Амерички научници Клифорд Фискус, Ансел Џонсом и кандидат биолошких наука Виктор Арсењјев (десно) на острову Медни. Командорска острва.

 

И амерички Алеути имају проблема са учењем матерњег језика. Московљанин Родион Косоруков се целог живота интересовао за ретке језике и једном је одлучио да научи алеутски по уџбеницима, „онако, за себе“, како он каже. На алеутском нема ни новина, ни радио-станица, ни филмова. Он је желео да комуницира са савременим говорницима алеутског и почео је да тражи Алеуте на друштвеним мрежама, али се испоставило да то није тако једноставно. „Само једна жена са Алеутских острва коју сам нашао могла је да ми одговори“, прича он. „Она је мало поразговарала са мном али је рекла да не зна тако добро језик да би могла дуже разговарати са мном на алеутском. Написао сам и једном свештенику који је одговорио да је разумео писмо али не уме да пише на алеутском, мада може да разговара са старијим парохијанима. Он је са мном разговарао на енглеском, а ја сам му одговарао на алеутском“.

Очување културног наслеђа Алеута није једноставан задатак с обзиром да се све то дешава буквално на крају света. Под Јеленином редакцијом ускоро треба да буде објављен речник руско-алеутског језика у сликама који треба да помогне људима у учењу овог језика. Овај подухват је омогућен захваљујући председничком гранту који је добила локална друштвена организација Севера (АНСАРКО). То је омогућило да се покрију трошкови објављивања речника, куповине материјала за огледне часове традиционалних заната и прављење костима за учеснике ансамбла.

„Ми желимо да наша деца знају бар неке речи на алеутском“, каже Галина Корољова која је донедавно предводила АНСАРКО, а сада је председник парламента Алеутског општинског округа. И њој је отац Рус а мама припада алеутском народу са острва Медни, и она разуме алеутски говор.

Галина Корољова

 

Поред основног посла Галина руководи дечијим фолклорним ансамблом и сама игра у ансамблу за одрасле, и уједно се активно бави промовисањем алеутске културе сарађујући са Алеутском међународном организацијом у Енкориџу.

Млади Алеути са Беринговог острва.

Ана Сорокина, Russia beyond



  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © Алеутска звезда / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Ако скупите 100 црних мрава и 100 црвених мрава и ставите их у стаклену теглу ништа се неће догодити, али ако узмете стакленку, насилно је протресите и оставите на...


Занимљив почетак дана. Судар се догодио у осам сати ујутро у Москви, у рејону Голицино.


Пре 75 година Винстон Черчил је описао нову реалност у којој је Совјетски Савез оквалификован као узрок „међународних тешкоћа“. Његов говор у Фултону се узима као почетак хладног рата...

Поводом пада америчког председника Џоа Бајдена који се саплео док је ишао уз степенице председничког авиона, огласила се портпарол Беле куће Карин Жан-Пјер.  


Председник САД-а Џо Бајден пао је док се пењао уз степенице председничког авиона, мало пре полетања за Атланту. Бајден (78) је више пута посрнуо, а тек након три пута успио...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Порфирије нови патријарх СПЦ!

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА