Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.10.

23.10.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 20.10. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22.10.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 22.10.

Црна Гора продужилa санкције Русији - Црна Гора, Украјина, Норвешка и Альбанија прикључиле су се продужењу санкција ЕУ према Русији, наводи се у саопштењу Савета ЕУ.

Како се наводи, ове земље су се придружиле продужењу санкција против Русије, а које су продужене до 15. марта 2019. године.

"Земље ће осигурати да њихове националне политике буду у складу са овом одлуком Савета. Европска Унија примећује ову посвећеност и поздравља је", наводи се у саопштењу.

Европска Унија је 13. септембра проширила индивидуалне санкције против руске стране за пола године.

Украјински председник, Петро Порошенко, подржао је одлуку о санкцијама, наглашавајући да Украјина и Европска Унија имају "јединствени, непоколебљиви фронт".

С друге стране, данас је председник Путин потписао указ о увођењу санкција Украјини.

Путин: Севастопољ је одувек био део Русије - Севастопољ је формално и правно, одувек био део Русије, рекао је председник Владимир Путин.

Данас је председник Путин одржао радни састанак са градоначелником Москве Сергејом Собјањином, током којег се председник информисао како се развија сарадња са Севастопољом, а којег Москва традиционално помаже.

Собјањин је напоменуо да су Севастопољ и Москва побратимски градови, да је главни град помагао кримском граду "у свако доба, чак и када Севастопољ није био део Русије".

Као одговор, Путин је приметио да је правно "Севастопољ" одувек био део Русије".

"То је био град централне подређености, чак и када је пребачен - незаконитом предајом - Крим из састава РСФСР-а у украјински ССР. Незаконито зато што је одлуку донео Президијум Врховног савета РСФСР-а Украјине, а потом одобрио Президијум Врховног савета СССР-а", објаснио је Путин.

А према закону, наставио је председник, ову одлуку требало је да одобри Врховни савет република и Врховни савет СССР-а.

"Али чак и са овим илегалним, у ствари, процесом, Севастопољ је једноставно заборављен, није био пребачен из РСФСР-а у Украјину. Значи, формално и законито, он је увек био део Русије", додао је Путин.

Председник се такође захвалио Собјањину за подршку Севастопољу.

Путин потписао указ о санкцијама Украјини - Председник Русије Владимир Путин потписао је указ о економским мерама које ће бити предузете као одговор на антируске санкције Украјине, објављено је на сајту Кремља.

У указу се истиче да је ова одлука донета „у одговор на непријатељске и противречне међународне правне поступке Украјине везане за увођење рестриктивних мера против грађана и правних лица Русије“, као и „у циљу заштите националних интереса“, преносе РИА Новости.

Наводи се да су санкције одговор на "поступке Украјине које су у супротности са међународним правом, повезаним са увођењем рестриктивних мера против грађана и правних лица Руске Федерације".

Такође је наведено је да ће Русија укинути посебне економске мере ако Украјина укине санкције против Руса и руских компанија.

Влади Русије је наложено да „утврди спискове физичких и правних лица према којима ће бити примењене специјалне економске мере“, као и да „дефинише специјалне економске мере које ће бити примењене на физичка и правна лица“.

Односи Москве и Кијева погоршали су се након државног преврата у Украјини, повратка Крима у састав Русије и почетка устанка у Донбасу.

У јануару 2015. године Врховна рада донела је одлуку у којој се Русија назива „државом-агресором“. Кијев је више пута оптуживао Москву за мешање у послове Украјине, а нарочито за учешће у сукобу на југоистоку земље, вођењу „хибридног рата“, шпијунаже и сајбер-нападе. Русија негира ове оптужбе и назива их неоснованима. Москва је више пута саопштила да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.

Антиохијски и србски патријарх позвали на дијалог Константинопоља и Москве - Антиохијски патријарх Јован X и србски патријарх Иринеј позвали су константинопољског патријарха Вартоломеја да „обнови братски дијалог“ са Руском православном црквом како би се решио сукоб између Константинопоља и Москве и очувао мир у православној цркви.

Поглавари Антиохијске и Српске православне цркве дали су заједничку изјаву у вези са ситуацијом у Украјини, која је објављена на званичним интернет порталима обеју цркава, преносе РИА Новости.

У изјави се наводи да би дешавања у Украјини могла да потрају и изазову стање трајне поделе између свих чланова православне цркве, што би могло да нанесе штету за православни свет, па су потребни дијалог и молитва.

„Из овог разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, србски и антиохијски патријарх апелују на свога сабрата, Његову светост васељенског патријарха, да успостави братски дијалог са Руском православном црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних православних аутокефалних цркава, разрешио сукоб између Константинопољске и Московске патријаршије и вратила свеза мира у православној цркви“, истиче се у саопштењу.

Два патријарха су нагласила да је данас, када се православни свет суочава са различитим опасностима и изазовима, од великог значаја јачање јединства Цркве. И за то је неопходно доношење одлука које почивају на традиционалном канонском поретку православне цркве и на консензусу православних цркава, без обзира на њихову величину“, додаје се у саопштењу.

Једино заједничко разматрање и доношење одлука представља ефикасан начин за избегавање спорних питања између православних цркава, не прелазећи у поделу, наводи се у саопштењу.

„Интерес православне цркве захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу православним црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалности“, наглашава се у изјави.

Раније су сличну заједничку поруку дали и патријарх александријски Теодор и митрополит варшавски и целе Пољске Сава. У својој изјави они су позвали све оне од којих зависи отклањање црквених неспоразума у погледу давања аутокефалности Украјинској цркви да учине све што је у њиховој моћи да спрече претњу конфликта и успоставе црквени поредак на украјинском тлу. Сада се православље у Украјини налази пред искушењима, сматрају поглавари тих цркава.

Услед одлуке Константинопољске патријаршије да започне процес признавања аутокефалности неканонској украјинској цркви Синод Руске православне цркве (РПЦ) је објавио да прекида еухаристичко општење са Константинопољском патријаршијом. Синод РПЦ је ту одлуку назвао канонски ништавном и оценио да је одлука Константинопоља о поништавању акта из 1686. године, којим је Кијевска митрополија предата у надлежност Московској патријаршији - политичка.

Раскид односа обухвата све канонске територије РПЦ, укључујући Украјину и Белорусију. Москва је саопштила да је Константинопољска патријаршија изгубила право да се назива центром за координацију целе православне цркве.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима