BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Београд и Бањалука постигли договор о важном кораку ка заштити србског националног идентитета: Ћирилица обавезна од предузећа и факултета, до рачуна и потврда

Београд и Бањалука постигли договор о важном кораку ка заштити србског националног идентитета: Ћирилица обавезна од предузећа и факултета, до рачуна и потврда
27.08.2021. год.
Београд и Бањалука постигли су договор о још једном важном кораку ка заштити србског националног идентитета и јачању заједништва. Скупштине Србије и Републике Српске требало би 15. септембра, на Дан националног јединства, слободе и заставе, да усвоје усаглашени Закон о заштити србског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.

Главне одредбе овог закона имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета. Посебни акценат стављен је на поспешивање њене шире употребе у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај, пишу Новости.

Према нацрту закона у који су "Новости" имале увид, сви државни и локални органи у Србији и Републици Србској, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већински јавним капиталом и удружења која делују на националном и међународном нивоу убудуће ће у свом раду бити обавезни да употребљавају србски језик и ћириличко писмо.

На то ће бити обавезне и јавне медијске установе РТС и РТВ. Обавезна употреба србског језика и ћирилице, као матичног писма, по нацрту закона, обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда. Такође, културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава мораће да имају лого исписан на ћирилици.

Осим што проширује круг органа и институција који ће бити у обавези да користе ћирилицу - и то на све оне који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала - нацрт закона предвиђа и пакет стимулативних мера за приватни сектор. То се пре свега односи на привредне субјекте и средства јавног информисања у приватном власништву, за које се посебним прописима могу установити пореске и друге административне олакшице који у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила, пишу Новости.

За надзор над применом Закона о заштити србског језика и ћирилице биће задужено Министарство културе. Предвиђене су и казне за кршење овог акта, које износе од 15.000 до пола милиона динара. Нацрт закона предвиђа и оснивање Савета за србски језик, чији ће задатак бити да прати и анализира стање у области употребе србског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног.

Савет ће давати и препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Биће образован на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се бити и тачно утврђени и његови задаци и састав.
 


  • Извор
  • Танјуг
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

У области корпоративне исхране, апликација Ордера претставља иновативно рјешење у задовољавању потреба запослених. Са модулима као што су Топли оброк, Кетеринг, Ресторани, Онлајн Шоп, Ордера нуди велике могућности за...


Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА