„Десант на Косово“
Ветерани 63. Падобранске бригаде, 2. Падобранско-диверзантске чете, који су ступили у редове прослављене бригаде у септембарској класи 1991. године су се после 30 година окупили у Накову поред Кикинде да потврде братство.
За Пушку, За Друга, За војничку и ратничку част,
Чета младих војника је 1991. године под командом младих официра Мирка Прторе, Милета Карановића, Тибора Клозија и Предрага Бубња после убрзане обуке отишла на задатке, које су извршавали у региону Земуника, Удбина, Бихаћа, Тузле, Сарајева. По завршетку војног рока припадници чете су наставили војне активности као резервисти и професионалци бригаде на задацима на Косову и Метохији. Један део састава чете је постао део специјалних јединица у војскама САО Крајине и Републике Српске, у којима су учествовали у операцијама Коридор 92, Озрен, Трескавица, итд.
Важно је напоменути да су многи припадници чете имали дугогодишњи професионални ангажмани у јединицама САЈ, Жандармерији и другим јединицама специјалне намене . Момци од 19 година су направили своје невидљиве нераскидиве везе и часно се одужили отаџбини, као што су то и њихови преци очекивали од њих. Mожемо слободно да тврдимо да је 63. бригада, као и њена диверзантска чета, важан, ако не и најважнији корен свих специјалних, јединица у бившој Југославији, а данашњој Србији. Јак и квалитетан корен, за изданке како у војним, тако и у осталим безбедносним структурама.
Велик број припадника ове класе је учествовао као резервни састав 63. бригаде у одбрани Србије од Нато агресије 1999. и обрео се на Кошарама и другим битним местима за одбрану.
Ветеран Миле Карановић, потпуковник у пензији: "Овде се окупила генерација мојих војника која је добровољно дошла на служење војног рока у бригади, када је рат већ почео и док је велики број младића бежао од војске."
Потпуковник Миле Карановић, ратни старешина у 63. Падобранској бригади
Фото: С.Савићевић
"Ово све што се десило се наметнуло као идеја из чисте емоције и жеље да вас све видим бар још једном. Данима сам био под притиском јер нисам хтео са ниједан детаљ препусти случају. Срећа радост и еуфорија је оно што ме је гонило да урадим све. На крају је мени све ово било за 30% боље од најбољих очекивања."
Душан Адамов, на задатку, први с лева доњи ред. 1992. Фото: Приватни архив.
"Надам се да и ви остали делите моје осећаје и радост јер смо се лепо подружили. 30 година је нажалост и трајање нечијег живота а у овом нашем случају читава вечност од кад смо отишли на једну од наших најтежих мисија у животу. Кад смо као дечаци стали на браник отаџбине и били спремни да дамо и живот за Српство. Дечаци са оружјем у рукама направљени да својом чашћу бране отаџбину и земљу наших предака.“
Подгорица, Голубовци 1991, после првог скока. Фото: приватни архив
Ветеран Александар Поповић, Београд: „Окупљени око заједничке прошлости, искрени и отворени, састали смо се да евоцирамо успомене и учврстимо пријатељство, у нади и вери да се видимо поново и увек спремни за ангажовање у одбрани отаџбине.“
"Окупљени око заједничке прошлости, искрени и отворени састали смо се да евоцирамо успомене и учврстимо пријатељство. У нади и вери да се поново видимо поново и увек спремни за ангажовање у одбрани отаџбине."
„Ово је некад давно у некој земљи да се вратим на дружење у Кикинди било за памћење, и видјела се братска приврженост и срдачност. То се може видјети само у оваквим јединицама и надам се сљедећем сусрету. Живјели ми браћо још многаја љета. Имам сина и сутра бих му препоручио одлазак у војску."
Ветеран Здравко Ковачевић, Котор Варош, Република Србска: "Било је право добро." (кратко и јасно, прим. аут.)
"Бригади дугујем сазнање да се кроз муку постижу резултати. Бригади дугујем што ми је појачала психичку и физичку издржљивост и подигла ми наведено на висок ниво, то ме и данас прати кроз живот. Као када се кроз неку олују пењете на врх планине, када се послије муке попнете на врх, горе грије сунце. Да сам служио у било којој другој јединици било би ми досадно, а служење у 63. је била једна од најзанимљивијих животних авантура."
"Мојим класићима дугујем отвореност, срдачност, повјерење и другарство које ћемо одржавати до гроба, а и послије.
Најбољи гулаш! „Наково 2021“. Фото: приватни архив.
Ако би набрајали све акције, доживљаје, анегдоте, тужне и опасне ситуације, било би предуго за један чланак. Зато ветеранима остављамо да их препричавају и записију да их не прекрије заборав, а овде можете да погледате фотографије из тог периода од пре 30 година и дружења после 30 година.
Као ексклузиву можете погледати прво објављивање снимка десанта 2. Диверзантске чете који је снимио Мирослав Лазански 1992. године. Десант је извршен на Крбавском пољу код Удбине у Крајини, као „ратни скок“, са минималном висином искакања од 300 метара висине и брзином авиона 300 km/h.
Извођење обуке спасавања пилота, аеродром Бихаћ, 1992. година.
Трећи вод 2.пдч, на заклетви. Ниш 1993. Фото: приватни архив.
- Извор
- Танјуг
- фото: © Министарство одбране Србије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник
Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто
На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...
Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист
Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер
Одбрана виталних државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...
Остале новости из рубрике »