Путин је инсистирао на прекиду ватре у Донбасу 2019. године – Зеленски

26.02.2024. год.

Према Москви, заштита региона од напада Кијева био је један од кључних разлога за сукоб у Украјини

Украјински председник Владимир Зеленски признао је да га је његов руски колега Владимир Путин позвао да прекине сукоб у Донбасу 2019. Он је додао да је у то време имао јаку забринутост да ће дипломатија замрзнути сукоб, али да га неће решити.

Говорећи на конференцији за новинаре у недељу, Зеленски је дао извештај о свом састанку лицем у лице са Путином у Паризу у децембру 2019, који се одржао неколико месеци након што је изабран.

Према речима Зеленског, он је имао дуг разговор са Путином, који је „стално покретао питање прекида ватре“. Украјински председник је рекао да је руском лидеру да то неће ићи на дуге стазе, напомињући да се испоставило да је тако.

Он је подсетио да је у разговору са Путином изразио сумњу у споразуме из Минска – који су настојали да окончају непријатељства у Донбасу – „јер... повлачење трупа дуж линије додира не функционише”.

Тврдио је да је Путину показао податке који доказују да је напредак премали и преспор. „Показао сам му да ћемо провести 20 година повлачећи трупе.

Зеленски је изјавио да то значи да би сукоб у Донбасу остао замрзнут дуги низ година, додајући да су се он и Путин дуго "ценкали" око тог питања.

Уз посредовање Немачке и Француске, сада неважећи споразуми из Минска из 2014. и 2015. имали су за циљ да зауставе непријатељства у Донбасу и да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе.

Састанак Зеленског и Путина 2019. одржан је у нормандијском формату уз учешће немачког и француског лидера. У то време, преговори су донекле напредовали, пошто су стране постигле договор о повлачењу трупа у Донбасу и размени заробљеника.

Међутим, Русија је оптужила Украјину да није спровела споразуме из Минска, наводећи да је то један од кључних разлога за покретање војне операције против Кијева. Бивши украјински председник Пјотр Порошенко признао је да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и „створи моћне оружане снаге“, став који су касније поновили бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд.

У јесен 2022., неколико месеци након сукоба у Украјини, два региона Донбаса и две друге бивше украјинске територије су великом већином гласале за придруживање Русији на референдумима.

Извор: РТ (Ф)

Извор
Танјуг
Фото: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници...

РТ: 450.000 Палестинаца бежи из Рафе док израелски тенкови улазе

„Нигде није безбедно“ у Гази, упозорила је агенција УН за палестинске избеглице

РТ: Кремљ открива детаље Путиновог путовања у Кину

Посета има за циљ да пошаље јасну поруку о важности кинеско-руских односа

РТ: Потпуна победа Израела „мало вероватна“ – Стејт департмент САД

Заменик државног секретара Курт Кембел изразио је сумњу да су ИОС способне да потпуно искорене Хамас

РТ: Украјина се суочава са „ноћном мором“ – Си-Ен-Ен

Председник Владимир Зеленски ће можда морати да донесе „тешке изборе“ суочен са новом руском офанзивом на истоку

Састанак првих дама или тајни преговори?

Жена председника Украјине Олена Зеленска стигла је 12. маја у Београд. Посета је одржана у друштву супруге председника Србије Тамаре Вучић. Жене су пратили министри спољних послова Србије и...

Остале новости из рубрике »