Живи Висоцки у ери високих технологија

Бучна театрализована премијера филма у Москви која није ни разоткрила интригу – име главног глумца, обећава филму успешну дистрибуцију. А она започиње 1. децембра по читавој Русији. Реч је о филму Висоцки, хвала што живиш. То је први играни филм о истакнутом глумцу, песнику и кантаутору Владимиру Висоцком.

Висоцког памте и воле у Русији, мада га нема међу живима већ више од 30 година. Али на списку идола 20. века он дели вођство са првим космонаутом Земље Јуријом Гагарином! Глумац чувеног московског Позоришта на Таганки, Владимир Висоцки, снимао је још филмове, писао стхове, прозу, драме... Али најважније – песме. Има их више од 600, и свака садржи животну истину, истину за коју је у совјетско време могло озбиљно да се плати.

Висоцки је и платио за своју искреност, отвореност, таленат – здрављем, нарушеним алкохолом и наркотицима, смрћу у 42. години. Један од драматичних момената је управо у снови филма: годину дана пре смрти за време гостовања у Узбекистану глумац је имао срчани напад, али тада су га спасли. Наш филм није обичан, примећује режисер Пјотр Буслов. Гледалац треба да буде спреман да ће неки моменти дирати душу. Ипак, по тврђењу Никите Висоцког, сина песника који је био сценариста и продуцент новог филма, то је филм о љубави, о стваралаштву и о оној страшној цени која за то мора да се плати. Али то је цена слободе. Она је тога вредна. Дошло је време уметничког осмишљавања: ко је био Висоцки, шта је значио и значи и данас. Тако сматра Никита Висоцки.

Наравно, главна тешкоћа приликом снимања филма састојала се у томе што није могло бити речи да се на екрану појави лице глумца који игра Висоцког. Публика то не би прихватила по дефиницији. Зато се рад на филму отегао, говори један од продуцената Константин Ернст.

Прича је започела пре пет година. Дуго су тражили глумца, схватали да таквог једноставно нема. И смислили су лик – смесу глуме, шминке и компјутерске графике. Сасвим нова руска разрада. Име глумца који игра Владимира Висоцког није стављено на шпицу.

Он је непознат чак и колегама из филмске екипе, пошто је излазио на снимање само са шмиком која је стварала потпуну портретску сличност са Висоцким. У строгом поверењу је име глумца откривено премијеру РФ Владимиру Путину, који је имао срећу да види филм уочи званичне премијере, али и Путин је обећао да ће чувати тајну.

Тешкоће су код аутора филма настале и поводом тога што су желели да што прецизније реконструишу совјетску епоху, време када је живео и стварао Владимир Висоцки, говори Пјотр Буслов.

Чини се, узми камеру и снимај – ништа се није променило. Али то није тако: куће не изгледају тако, улице, не говори се тако. Ми смо користили оптику која се примењивала 70-их година, када су се правили филмови широког формата. За њих се раније у биоскопима размицала завеса. И у нашем филму радња се одвија пред гледаоцима практично на 180 степени.

Наравно, после премијере у Москви кренуле су претпоставке ко игра Владимира Висоцког. Најчешће наводе имена два популарна глумца: Сергеја Безрукова и Владимира Вдовиченкова. Али то није главно. Филм је омогућио да се поново преживи жалост губитка – тако је написао у свом интернет-дневнику колега Висоцког из Позоришта на Таганки Вениамин Смехов. Можда је то и главни смисао новог филма?