126. редовна Скупштина Матице српске, 28. априла 2012

Предлог Матици србској  прочитан на 126. редовној Скупштини 28. априла 2012. године у Новом Саду.
 
Поштовано радно председништво, поштовани чланови Матице српске.
Матицу српску су наши преци основали да чува и унапређује културу нашега народа. То јој је основни циљ и као таква траје већ пуна два века. Последњих деценија, по моме схватању, Матица србска у једноме сегменту свога деловања није на висини својих задатака.
Ево какве су моје примедбе и мој предлог.
Од како је Матица хрватска отказала сарадњу са Матицом србском и одрекла се заједничког рада на уједначавању норми, заједничког србскохрватског језика, има већ 15-20 година. Међутим, Матица србска се понаша као да се ништа није десило – она и даље инсистира на братству – јединству и у своме Правопису такође. Србски Правопис нуди нам хрватску латиницу као друго, алтернативно србско писмо. Јесу Вук Караџић, па и Ђура Даничић, помагали Хрвату Људевиту Гају да за Хрвате усаврши латиницу, али за Србе латиницу нико није правио. А и Вук је српску ћирилицу само у неким сегментима прилгодио народном језику и створио једно од најједноставнијих, најпростијих, па и најлепших писама. Срби се, дакле, ћирилицом служе више од хиљду година, а данас немају никаквога разлога да је се одрекну и да се занемари све оно што је у нашој књижевности и култури створено. Али не лези, враже! Уредништво нашег актуелног Правописа нуди нам алтернативу ћирилици! Алтернатива подразумева бар пола: пола, односно 50% : 50%. Изиђите на улицу окрените се Змај Јовином улицом, окрените се Теразијама, идите у Крагујевац, у Ниш, идите по селима, „најзабаченијим“, па ће вам бити јасно о каквој алтернативи је реч. Нашу ћирилицу једва да ћете наћи. Основни узрок томе, главни кривац је наш актуелни Правопис, у њему лежи главни проблем, он је давитељ нашега писма, наше ћирилице. Алтернатива нашој ћирилици није потребна. То само постоји код Срба. Да је добро и корисно имати алтернативу, то би радили, односно имали и други. Могли бисмо се запитати што онда немамо још које писмо за наш језик ако је то умесно и сврсисходно. То што се у двоазбучју нуди Србима – то нема нико. Зар неби Енглези, Французи, Руси и други за свој језик такође измишљали алтернативна писма? Два писма за свој један језик нико нема. Само су Срби „богатији“ од свих других. А чему то? И докле?
Колико знам, само Срби оснивају друштва за заштиту сопственога писма. Да ли таква друштва постоје у Мађарској, Италији, Хрватској, у Шпанији?...
Главно упориште свакога неспоразума на ову тему је актуелни Правопис србскога језика, који припрема и издаје Матица србска. Мој савет Матици србској је да она брине о своме језику и своме писму, а о другим језицима и другим писмима – да брину други. Зато ће мој предлог бити кратак и јасан: друго писмо – латинично, оставимо онима чије је.
Зато што пре, ако Матица србска и даље сматра да је правопис у њеној надлежности, треба променити, ако је потребно, а јесте, цело уредништво и припремити ново, намењено издање без алтернативног писма нашој ћирилици, а противно је и актуелном Уставу Републике Србије, то јест његовом члану 10. који каже да је ћирилица једино србско писмо.
Ја сам члан Матице српске већ око пет деценија. Прво редован члан са заувек плаћеном чланарином, па члан сарадник и најзад, од данас, стални члан сарадник. Хвала Матици србској и свима вама на избору. За мене је то част велика. Међутим, бићу члан Матице српске док се не појави ново издање Правописа. Ако он буде нудио алтернативу нашој ћирилици, Матица србска као установа нека ме брише из свога чланства. Не желим као члан Матице српске да доприносим суноврату наше културе.
ХВАЛА!
Нови Сад, 28. априла 2012. године           
Бошко Брзић       
Стални члан сарадник Матице српске
 
 

Дискусија  на 126. редовној Скупштини Матице српске
 
Извештај о четворогодишњем раду Матице српске од априла 2008. до априла 2012. године: „ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА Измењено и допуњено издање“.     
 
Поштовано Председништво, даме и господо, поштовани чланови Матице српске,
иако све време настојим да не размишљам о прошлости, ипак ми се мисли неизбежно враћају на 125. редовну Скупштину Матице српске, посебно на одељак: - „Припрема измењеног и допуњеног издања Правописа србскога језика“. Тамо је писало да је комисија на челу са проф. др Матом Пижурицом: „..завршила је све припремне послове за дефинитивно уобличавање и публиковање допуњеног и измењеног издања у 2008. години...“. Надаље, професор потврђује да ће се преузети, формулација из Устава према којој су у Србији у службеној употреби србски језик и ћирилићко писмо. Затим смо господин Пижурица и ја овде, за овом катедром, заједнички потврдили да ће Правопис поштовати Устав Републике Србије и њен члан 10. и да ће у Правопису писати „да се србски језик служи србском ћирилицом“. Даље, у истом поглављу или на неком другом месту записати и то: - „Да се у својој прошлости србски језик служио глагољицом, старословенским и латиничним писмом“. За ову формулацију готово сви присутни чланови Матице српске на 125. редовној Скупштини гласали су јединствено.
Али нажалост, ипак смо били изиграни! А зашто је тако, то најбоље зна редакциони одбор на челу са главним редактором госп. проф. др Матом Пижурицом. Желео бих вам указати на неке чудне околности које су се у међувремену догодиле, а не служе на част главним актерима новог Правописа србскога језика када се ради о писму, односно србској ћирилици. После доношења Устава Републике Србије 2006. године често смо могли чути од појединих политичара „како Устав није усклађен са Правописом“, као да је највиши акт једне државе Правопис а не Устав. Сада је само било питање, ко ће се први усудити да прекрши Устав? Ипак је највећу храброст исказала Покрајинска Скупштина која је 16. септембра 2008. године донела Нацрт Статута, и у члану 26, став 2. уводи „примену латиничног писма у србски језик“. Сада, „храбро“ ступа на сцену редакциони одбор Матице српске на челу са главним редактором који у штампаној верзији и компакт диску 1. децембра 2009. године предаје измењено, прерађено и допуњено издање Правописа, управи Института за србски језик при САНУ. Сада се ради убрзано. Пред Београдски сајам 2010. године штампа се Правопис, и сада имамо „успешно“ промовисање и „леп пријем“ на сајму и на разним манифестацијама. Како је успешно било представљање Правописа видели смо у нашој Матици србској где је 17. децембра 2010. присуствовало око петнаестак чланова и десетак запослених, а остало су били ђаци и студенти. Сада се утркују, непоштоваоци Устава, тако да до краја 2010. усвајају неуставан Статут и Закон о службеној употреби језика и писма, иако им је познато да се србски језик и писмо не могу регулисати законом и статутима, јер је то регулисано Уставом Републике Србије. Као врхунац напора и његовог несебичног рада, које је уложио главни редактор Правописа србскога језика проф. др Мато Пижурица 7. децембра 2010. године у просторијама Покрајинског Извршног већа уручује му се награда за животно дело из друштвено - хуманистичке области. Чудно, зар не!
Из свега овога се може закључити да је циљ главног редактора био (да ли његов лични или под притиском неких политичара, то нека он каже) да се по први пут у србски језик уведе двоазбучје. Овај редакциони одбор у спрези са влашћу, остаће упамћен у србском народу како је први пут уведено туђе писмо у србском језику, да би избацило из употребе ћирилицу своје миленијумско писмо. Остаће упамћени и по томе, како сада српске националне мањине не признају и ниподоштавају србски језик и писмо. Да ли се сећате господо, када је Министар просвете јула месеца 2011. године дао јасна упутства подређеним заводима „...како ће мађарска деца учити србски језик по методама учења страног језика...“ (интересантно да госп. Жарко Обрадовић у овом случају није тражио стручно мишљење, већ мериторно одлучио). Поред тога што се више не пише ћирилицом, већ страним писмом сада се и србски језик проглашава страним језиком. Погледајте шта се тиме постигло: извесна госпођа Олена Папуга (Русинка) „...да је за њу србски језик туђински језик“, у Темерину 15 мађарских националиста испребијали су 5 србских младића само зато што су говорили србским језиком, на северу Бачке деца на школском одмору разговарају енглеским језиком, јер мађарска деца не желе да говоре на „страном -србском језиком“.
Да би се решило питање противуставног Правописа србскога језика у издању Матице српске предлажем следеће:
- Да се из српске просвете, васпитно-образовног процеса и дистрибуције, повуче из употребе Правопис србскога језика у издању Матице српске (2010. године).
- Да се проф. др Мато Пижурица смени са функције секретара оделења за србски језик при Матици србској и главног редактора Правописа. Истовремено да се смени и главни рецезент Правописа академик др Иван Клајн.
Даме и господо, поштовани чланови Матице српске, није огледало криво што је лик ружан и све што нам се данас дешава, јер тај лик, то смо ми. Криви смо што све толеришемо, зато што нам је оштрица достојанства и родољубља отупела, зато што равнодушно посматрамо (уз појединачна ретка реаговања), како нам србски језик и ћирилица нестају.
Дозволите ми да се подсетимо шта је за ћирилицу у Срба рекао Лаза М. Костић: -„Са појавом ћирилице Срби су културно настали, а са њеним одрицањем они би културно нестали. Престали би да егзистирају као самостална нација“.      
ХВАЛА!
Нови Сад, 28. априла 2012. године            
 
Петар Јаћимовић  
Редовни члан Матице српске  
 
 

Уважено председништво,
поштовани чланови и пријатељи Матице српске,
имам част и задовољство да вас као члан извршног одбора србског библиофилског друштва поздравим и пожелим успешан и плодоносан рад ове 126. изборне скупштине Матице српске.
У општој кризи идентитета и затирања традиције србског народа Матица србска је још увек после наше свете Српске православне цркве једини заштитник, односно баштиник, наших културних, историјских и свих светлих примера правих вредности.
Матица србска је и основана са циљем да развија, а и чува сва достигнућа српске културе и њених тековина. Великодостојници Матице српске, као и плејада њених редовних чланова су те идеје кроз, ево готово два века са успехом, на понос и дику свог оточества стварали, проносили и очували.
Но, међутим ми ево у релативно повољнијим историјским околностима, у односу на оне из периода настанка Матице српске, из периода Аустро-Угарске, па потом периода Југословенства, односно идеолошких комунистичких заблуда, долазимо у еру мундијализма, те нажалост у неким значајним сферама еуфорично подлежемо дневно-политичким процесима, те на тај начин нажалост изневерисмо изворне принципе Матице српске, а самим тим и дичну баштину својих предака и србског народа.
Бићу слободан да изнесем нажалост један негативан пример где је наша Матица србска напросто вољно, или невољно, случајно или намерно (у шта, наравно, не бих желео да поверујем), постала саучесник – што скрнављења и ниподаштавања наше свете српске ћирилице.
Сведоци смо да наочиглед свих нас, целокупног српства долазимо у фазу затирања пре свега нашег писма, а и сопственог језика, наше ћирилично писмо не само да је савршено у лингвистичком смислу него је једно од основних фундаменталних обележја нашег србског идентитета.
Још нас је наш свети Стефан Немања, пре више од осам векова својом повељом завештао да као чеда његова чувамо језик и писмо своје. Тај очински вапај очувао нам је те драгуље; као народ водили смо тешку и мукотрпну битку за очување свог идентитета, кроз Отоманско ропство, кроз Угарску и Аустро-угарску империју, па преко југословенизације и поред многих тешкоћа и искушења очували смо свој србски језик и своје ћирилично писмо.
Но, нажалост суочени смо да у једном од најзначајнијих историјских докумената једног народа, у конкретном случају Правописа србског језика, имамо као уљеза, као кукавичије јаје на велика врата уведену Хрватску латиницу(јер добро унамо да у свету постоји више од тридесет врста латиница).
То што је то неуставни чин, је само једна од аномалија, јер знамо да је према Уставу Републике Србије члан 10, став 1, писмо србског језика искључиво ћирилица.
Све ово наравно имплицира даље и чињеницу да сва издања српске књижевности, која су штампана на хрватској латиници по важећим стандардима Унеско-а постају баштина хрватског народа.
Дали смо драги чланови и пријатељи Матице српске сагласни да подржимо нешто што је не одрживо, нешто што се не сме подржати, нешто што ерозира наше корене, нешто што је у најмању руку како рекох неуставно, нешто што је анти србско, нешто што девалвира, а и угрожава наш културни идентитет и што нас доводи у инфериоран положај према државотворним народима и државама, који цене и поштују своју историјску и културну баштину, те самим тим чувају свој идентитет.
У овом нашем случају "такозваног" Правописа србског језика, дошло је до низа злоупотреба - да ли су у питању изиграна поверења која је у виду мандата од Матице српске добио као главни редактор, иначе и секретар првог по реду и значају Одељења за књижевност (у четворогодишњем извештају, страна бр.19), но нажалост у самом називу не стоји о ком се језику ради или је пак штампарска грешка, па се мисли на још неки језик, те је то могуће послужило такође господину проф. др Мати Пижурици да у Правопис србског језика убаци још по неко писмо.
Господин проф. др Мато Пижурица и његов главни рецензент др Иван Клајн су на овај начин омогућили хрватску латинизацију србског језика и писма.
Овим гестом и последицама Матица србска се несмотрено прихватила спонзорства и саучесништва у овом срамном чину скрнављења сопствених изворних принципа односно скрнављења идентитета србског народа. Овим инкриминисаним правописом србског језика, практично је написан правопис недавно промовисаној нацији "војвођанин", он је у садејству са такође неуставним статутом Аутономне покрајине Војводине.
Управо због свега што нам се догодило, а у циљу заштите наше свете српске ћирилице, и као друштво за заштиту писма србског народа "Ћирилица", дижемо свој глас, упућујемо свој вапај и апелујемо да се овај неуставни правопис укине, да се повуче из примене, те да се почне са израдом србског речника, односно новог србског Правописа, као и да главни редактор проф. др Мито Пижурица односно његов рецензент др Иван Клајн буду смењени.
Обзиром да водимо акцију у смислу подршке нашим захтевима, а такође на изузетно интересовање и сагласност, само за неколико дана прикупљено је преко 5000 потписа, та чињеница је у овом тренутку обавезујућа и логична, да као морални чин проф. др Мато Пижурица и др Иван Клајн поднесу оставку и оду у историју бесчашћа.
Трагична околност је такође што и наша како законодавна тако и извршна власт својим чињењем одн. не чињењем доприниосе затирању нашег ћириличног писма, наводим само један од драстичних примера, прави правни и логички "нонсенс". Пример, који ни у једној озбиљној држави није забележен, то је пример за Гинисову књигу рекорда. Пример, када смо се као друштво за заштиту србског језика обратили тада председнику Републике СРбије, сада одлазећем, да једноставно примени уставно начело за заштиту нашег писма, а из његовог кабинета смо добили одговор да уколико желимо комуникацију, треба да се оратимо латиничним (хрватским) писмом, јер они замислите како написаше немају ћирилицни домен.
ХВАЛА,
                         
Сава С. Тодоров.
Дискусија на годишњој изборној 126. скупштини Матице српске у Новом Саду,
28.априла.2012.