BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Приједлог Амандмана на Устав БиХ

Приједлог Амандмана на Устав БиХ
09.11.2008. год.
Елементима британског Парламента ка Босни и Херцеговини по мјери њених народа, односно обичних грађана. Вјерски представници у Дому народа

 

Амандман на Члан IV став 1

Устава Босне и Херцеговине

 

Дом народа се састоји од 18 делегата, од којих су двије трећине из Федерације (пет Хрвата и један представник Римокатоличке Цркве, пет Бошњака и један представник Исламске вјерске заједнице БиХ) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба и један представник Српске Православне Цркве)

 

а) Именоване хрватске и бошњачке делегате из Федерације бирају хрватски, односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске. Вјерске представнике у Дому народа именују и разрјешавају Римокатоличка црква, Исламска вјерска заједница и Српска Православна Црква.

 

 

Разлози:

 

Присуство вјерских представника у парламенту не би био изузетак или наша специфичност. Ови представници имају своја мјеста и у Британском парламенту, те би смо по узору на најстарију традицију модреног парламентаризма, у наш систем пренјели, неоспорно корисне, тековине исте.

Вјерске заједнице најјасније представљају идентитет једног народа, односно нације. Цркве, односно вјерске заједнице су огледала у којима се огледа цјелокупно лице једног народа, у њима су обједињене традиција, вјера и свакодневни живот. Историја наших народа показује да су управо оне чувари свега онога што један народ чини народом. Српска Православна Црква је чувала и сачувала идентитет Српском народу кроз пет вјекова суровог робовања и прогањања чиме је стекла свако право да то настави и убудуће.

Из више разлога није могуће поредити политичке партије и Цркву. Неки од тих леже у трајности политичких партија и трајности политике, односно политика које спроводе. Из ових разлога није адекватно национални идентитет везивати само за политичке партије, јер су оне пролазне и промјенљиве, а нацонални идентитет је непромјенљив (у великој мјери одређен историјом која је непромјенљива категорија) и трајан колико и један народ. Вјерски представници су с'тога и најбољи носиоци националног интереса свог народа. У прилог овоме иде и то што вјерски представници представљају цјелокупни корпус једног народа, односно нације, без обзира на страначку припадност, те се са њима може, и индентификује се највећи број припадника једног народа, односно нације.

Предвиђено је да мјесто вјерских представника буде у Дому народа из разлога што је примарна функција Дома народа заштита виталног националног интереса. Такође, чланови Вијећа народа се не бирају непосредно већ посредно што одговара једином могућем избору вјерских представника јер је нашем поднебљу незамисливо, а врло често и инкомпактибилно, да се вјерски представници кандидују на изборима.

Поред ових разлога сматрам да би улога вјерских представника у раду Дому народа била конструктивна и ојачала би повјерење грађана у институције. Вјерски представници су у најнепосреднијем контакту са народом, те самим тим јача осјећај непосреднијег учешћа код обичних грађана у рад Парламентарне скупштине. Такође, њихово присуство у Дому народа би допринјело процесу мирења народа и повећању међуетничке трпељивости.

 

 

 

Образложења Амандмана:

 

Број вјерских представника је такав да би био испоштован паритет конститутивних народа.

Под појмом вјерског предстваника подразумијева се лице које обавља свештеничку дужност или вјерску службу.

 

 

Амандман на члан IV став 1 под а) прописује да вјерске представнике у Дом народа именују вјерске заједнице, као једине легитимне да одређују своје представнике уопште. Из тог разлога није могуће да било ко други одређује представнике испред вјерских заједница заступљених у Дому народа до оне саме.

 

Овај Амандман такође прописује да опозив мандата вјерских представника одређују вјерске заједнице. То је из разлога што се под дефиницијом појма вјерског представника, подразумијева лице одређеног звања или службе, која могу да престану. У том случају конкретно лице више не би испуњавало услов којег је нужно испунити за обављање прописане функције вјерског представника. У овом случају вјерска заједница може да опозове свог вјерског представника. Уз могућност одређивања дужине мандата, црквама и вјерским заједницама је остављено на вољу да ли ће и колико дуго ће да учествују у раду Вијећа народа. Овим се жељела заштитити аутономија цркава и вјерских заједница.



  • Извор
  • АБЕА Магазин, Драган Дакић
  • Повезане теме


Коментара (2) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Одбрана виталних  државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА