Живела Србија

07.06.2020. год.

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Чачак – У даљини се плаве врхови и огранци Алпа, а с јужне стране пружила се пуста раван, да се оком сагледати не може. На средини поља један простор ограђен жицом и на њему направљене дрвене бараке за становање лети и зими. Около жица и на капији удвојена стража са бајонетима а изнад логора небо, где једино своје погледе упиру србски заробљеници. И једну бараку одредише за српску основну школу. Српчади доста. Некога ухватили у бежанији, некога код стоке у пољу, некога дотерали са мајком и сестром, тек скоро близу пет стотина деце у средини Маџарске робују без хлеба и одела, пише Гвозден Оташевић за Политику

Коме су та деца била опасна? Одговор је био прост. То су деца србских ратника који одоше преко Албаније, и деца оних који се одметнуше у шуму...

А где су њихове куће?

Куће су има спаљене, родитељи повешани, а на згариштима њихових огњишта и домова вију црни гаврани...

И ова мала деца све су то знала и са поносом своје родитеље помињала...

Патила су и деца, као и одрасли, кријући певала песме о своме народу и својој отаџбини, чезнући за слободом...

И набавише се клупе, табле, учила, учитељ – један непријатељски војник и једног дана школа отпоче свој рад...

А он се звао Тома Максимовић, ученик другог разреда основне школе у Нежидеру 1917. године. Свршио је у Србији први разред али је рат све прекинуо. Отац му је отишао са србском војском, а мајка где му је не зна... Био је из Великог Поповца, Округа пожаревачког, и зна толико да је бежао до Митровице, Пећи и Скадра, да се није могао у лађу укрцати и да су га напријатељи ухватили и дотерали у лагер заробљенички...

Једног часа писало се латиницом. Један по један ђак излазио је на таблу и писао по једну реченицу, коју им је учитељ задавао. Учитељ је србски добро знао. Дође ред и на Тому. Учитељ му рече да напише на табли „Живела наша отаџбина Аустрија”...

Тома оћута и замисли се... Поче да пише, па избриса, и на његовом лицу приметило се узбуђење.

‒ Но, пиши – рече му учитељ и понови реченицу.

Тома је ћутао... Деца су сва упрла очи у њега... Сви су осећали шта ће Тома учинити. А он постаја мало, гледао је право у таблу и ћутао...

И као одједаред сину му нека мисао кроз главу, он поче писати тако брзо да су парчад од креде падала на под и на табли је писало: „Живела наша отаџбина Србија.” Сви другови запљескаше, а он се окрете и победнички погледа по учионици.

Учитељ љутито отера Тому на место, па изађе из школе.

Сутрадан је Тома био кажњен да без хлеба иде у слабој обући ван лагера, и сече трску. Целога дана је радио и само ћутао. Каткад је застао у послу и загледао се у своје ноге које му је трска избола, али га је стражар кундаком опоменуо да ради... И тако је протекао дан. Тома није у уста узео ни хлеба ни воде.

Но знао је он зашто пати, иако мали знао је да је Србин, волео је свој народ и своју отаџбину Србију, али су његове патње биле превршиле његову моћ и снагу... Чудно дете, плакало је и молило се стражару да га пусти да се мало одмори...

Нико не зна како га је нестало кроз густу трску. Само кад су уморне заробљенике и по десети пут пребројавали пред капијом при уласку у лагер, видели су да једнога нема... И војници су се вратили да га траже, али га не нађоше. Тада је свирала узбуна и цео батаљон војске крете у потеру...

Сунце је већ било зашло иза врхова брда бечких и његови зраци били су као лепеза пружена на хоризонту. На једном дрвету, које се једва примећивало иза израсле трске, висио је Тома обешен о своје тканице...

Обесио се чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато:

„Живела моја отаџбина Србија.”

Кад је скончана војна, ове потресне редове приблежио је јереј чачански Живојин Алексић, у Великом рату војни свештеник у Вишеграду, који је затим интерниран у Нежидер.

Гвозден Оташевић, Политика

Извор
Танјуг
кола за српску децу у Нежидеру (Фото: изложба „Српска књижевност и Велики рат”, Библиотека Београда 2014.) / Политика/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
историја
рат

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

РТ: Украјинско чланство изостављено из завршне изјаве НАТО самита – Блумберг

Блок под вођством САД настоји да ограничи трвења између Вашингтона и осталих чланица, наводи медиј

Бајденове обавештајне службе пратиле стране госте Илона Маска – Волстрит журнал

Федералне агенције су, према извештају, анализирале посетиоце са истока Европе који су долазили на поседе технолошког милијардера због могућег „утицаја“

Трамп подржава могуће хапшење гувернера Калифорније

Званичник Беле куће задужен за питања границе, Том Хоуман, предложио је подизање оптужнице против Гевина Њусома због покушаја ометања рада имиграционих агената.

НИС и Црвени крст Србије успоставили сарадњу

Компанија НИС и Црвени крст Србије успоставили су сарадњу ради заједничког деловања на јачању капацитета за одговор на ванредне ситуације и унапређењу квалитета живота у локалним заједницама. Меморандум о...

Руте: Повећајте војна давања или се спремите да учите руски

Последњих месеци, Руте у својим изјавама стално указује на такозване претње Русије и Кине, позивајући државе алијансе да вишеструко повећају издатке за милитаризацију на рачун социјалних издатака

Британска војна помоћ Украјини: Ко стоји иза пропасти украјинских „специјалних операција“?

Док је цео цивилизовани свет заокупљен питањем постизања мира у украјинском сукобу, а европска „партија рата“ наставља да појачава подршку украјинским оружаним снагама, на територији Русије интензивирају се терористички...

Остале новости из рубрике »