Почетна страница > Новости
НАТО никада није обећао да неће примити нове чланове, изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен, називајући руске захтеве према војном блоку недопустивим. Међутим, западни документи са којих је одавно скинута ознака поверљивости говоре другачије.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
.jpg)
Остале новости из рубрике »
РТ: НАТО никада није обећао да неће примити нове чланове - САД
08.01.2022. год.
Мноштво докумената са којих је одавно скинута тајност, међутим, показује да је Москви обећано да војни блок неће прихватити још држава
НАТО никада није обећао да неће примити нове чланове, изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен, називајући руске захтеве према војном блоку недопустивим. Међутим, западни документи са којих је одавно скинута ознака поверљивости говоре другачије.
„НАТО никада није обећао да неће примити нове чланове“, рекао је високи амерички дипломата новинарима током прес конференције, коментаришући предлоге Москве војном блоку о безбедносним гаранцијама, уочи предстојећег састанака НАТО-а и Русије следеће недеље.
„Није могао и неће - ’Политика отворених врата’ била је кључна одредба Северноатлантског уговора из 1949. који је основао НАТО“, додао је Блинкен. Затим је саопштио да су Михаил Горбачов - совјетски лидер који је добио гаранције о неширењу НАТО-а од западних лидера и бивши амерички државни секретар Џејмс Бејкер, који их је дао, између осталих, негирали да се било шта такво догодило.
„Није могао и неће - ’Политика отворених врата’ била је кључна одредба Северноатлантског уговора из 1949. који је основао НАТО“, додао је Блинкен. Затим је саопштио да су Михаил Горбачов - совјетски лидер који је добио гаранције о неширењу НАТО-а од западних лидера и бивши амерички државни секретар Џејмс Бејкер, који их је дао, између осталих, негирали да се било шта такво догодило.
„Није било обећања да се НАТО неће ширити“, закључио је Блинкен, додајући да је, уместо тога, Москва сама признала право сваке европске земље да изабере сопствени пут у области безбедности приступањем Истанбулској повељи за европску безбедност 1999. године.
Такав став је очигледно постао уобичајен у војном блоку након што је Москва изнела низ предлога за које је саопштила да би ублажили тренутне тензије између Русије и колективног Запада. Тим предлозима би се организација са седиштем у Бриселу обавезала да заустави своје територијално ширење као облик безбедносне гаранције за Русију.
Након што су предлози представљени НАТО-у у децембру, генерални секретар Јенс Столтенберг је такође изјавио да блок никада није обећао да се неће ширити. Ипак, мноштво докумената, објављених у јавности још 2017. године, сугерише да јесте.
Или боље речено мноштво западних лидера тог времена, укључујући америчког државног секретара Џејмса Бејкера, председника Џорџа Буша, канцелара Западне Немачке Хелмута Кола, директора Ције Роберта Гејтса, француског председника Франсоа Митерана и британског премијера Маргарет Тачер, заједно са тадашњим генералним секретаром НАТО-а Манфредом Вернером, давали су разна таква уверавања Совјетима док су повлачили трупе из Западне Европе и пристанак на поновно уједињење Немачке.
Десетине докумената које су анализирали истраживачи Архива националне безбедности Универзитета Џорџ Вашингтон, Светлана Савранскаја и Том Блантон показују да су многи западни лидери одбацивали идеју о „чланству централне и источне Европе у НАТО-у од почетка 1990. до 1991. године” и да су „жалбе Русије” о његовим каснијим проширењима „основане у писаним конверзацијама и телефонским разговорима на највишим нивоима“.
Након што су предлози представљени НАТО-у у децембру, генерални секретар Јенс Столтенберг је такође изјавио да блок никада није обећао да се неће ширити. Ипак, мноштво докумената, објављених у јавности још 2017. године, сугерише да јесте.
Или боље речено мноштво западних лидера тог времена, укључујући америчког државног секретара Џејмса Бејкера, председника Џорџа Буша, канцелара Западне Немачке Хелмута Кола, директора Ције Роберта Гејтса, француског председника Франсоа Митерана и британског премијера Маргарет Тачер, заједно са тадашњим генералним секретаром НАТО-а Манфредом Вернером, давали су разна таква уверавања Совјетима док су повлачили трупе из Западне Европе и пристанак на поновно уједињење Немачке.
Десетине докумената које су анализирали истраживачи Архива националне безбедности Универзитета Џорџ Вашингтон, Светлана Савранскаја и Том Блантон показују да су многи западни лидери одбацивали идеју о „чланству централне и источне Европе у НАТО-у од почетка 1990. до 1991. године” и да су „жалбе Русије” о његовим каснијим проширењима „основане у писаним конверзацијама и телефонским разговорима на највишим нивоима“.
Русија је више пута саопштила да ју је НАТО „преварио“. Крајем децембра, председник Владимир Путин је на својој годишњој конференцији за новинаре на крају године рекао да је блок то урадио на „жесток“ и „безобразан“ начин, прогутавши земље централне и источне Европе и сада са упртим очима у совјетске републике.
Развој догађаја долази у тренутку када се Савет НАТО-Русија спрема да се састане по први пут од 2019. године у Женеви и пратиће заказане разговоре између САД-а и Русије о безбедносним гаранцијама. Кремљ је изнео идеју о свеобухватном безбедносном споразуму између Русије и западних нација усред појачаних тензија изазваних забринутошћу Запада због наводних планова Русије да нападне Украјину, нешто што је Москва више пута одбацила као „хистерију“.
Развој догађаја долази у тренутку када се Савет НАТО-Русија спрема да се састане по први пут од 2019. године у Женеви и пратиће заказане разговоре између САД-а и Русије о безбедносним гаранцијама. Кремљ је изнео идеју о свеобухватном безбедносном споразуму између Русије и западних нација усред појачаних тензија изазваних забринутошћу Запада због наводних планова Русије да нападне Украјину, нешто што је Москва више пута одбацила као „хистерију“.
- Извор
- Танјуг
- фото: © AP / Andrew Harnik / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Колумбијски сенатор и кандидат за председника, Мигел Урибе Турбај, рањен је у Боготи током предизборног говора пред мањом групом грађана; налази се у животној опасности
Циљеви ноћашњих удара били су објекти за склапање дронова, центри за обуку и радионице за поправку наоружања, саопштило је руско Министарство одбране
У протекла два дана, 5. и 6. јуна 2025. године, приведено је више од 20 студената, углавном из Студентског града на Новом Београду, у оквиру полицијске акције повезане са...
Председник САД Доналд Трамп изјавио је да је „веома разочаран“ Илоном Маском након што је технолошки милијардер критиковао његов закон о порезима и потрошњи.
Волонтери НИС-а обележили Светски дан заштите животне средине
"Морал, карактер, цензура..." назив је изложбе која ће бити отворена у четвртак, 5. јуна у 19 часова у Галерији Центра за културу "Масука" академске сликарке Ане Цвејић из Београда Она...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
