Путин је инсистирао на прекиду ватре у Донбасу 2019. године – Зеленски

26.02.2024. год.

Према Москви, заштита региона од напада Кијева био је један од кључних разлога за сукоб у Украјини

Украјински председник Владимир Зеленски признао је да га је његов руски колега Владимир Путин позвао да прекине сукоб у Донбасу 2019. Он је додао да је у то време имао јаку забринутост да ће дипломатија замрзнути сукоб, али да га неће решити.

Говорећи на конференцији за новинаре у недељу, Зеленски је дао извештај о свом састанку лицем у лице са Путином у Паризу у децембру 2019, који се одржао неколико месеци након што је изабран.

Према речима Зеленског, он је имао дуг разговор са Путином, који је „стално покретао питање прекида ватре“. Украјински председник је рекао да је руском лидеру да то неће ићи на дуге стазе, напомињући да се испоставило да је тако.

Он је подсетио да је у разговору са Путином изразио сумњу у споразуме из Минска – који су настојали да окончају непријатељства у Донбасу – „јер... повлачење трупа дуж линије додира не функционише”.

Тврдио је да је Путину показао податке који доказују да је напредак премали и преспор. „Показао сам му да ћемо провести 20 година повлачећи трупе.

Зеленски је изјавио да то значи да би сукоб у Донбасу остао замрзнут дуги низ година, додајући да су се он и Путин дуго "ценкали" око тог питања.

Уз посредовање Немачке и Француске, сада неважећи споразуми из Минска из 2014. и 2015. имали су за циљ да зауставе непријатељства у Донбасу и да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе.

Састанак Зеленског и Путина 2019. одржан је у нормандијском формату уз учешће немачког и француског лидера. У то време, преговори су донекле напредовали, пошто су стране постигле договор о повлачењу трупа у Донбасу и размени заробљеника.

Међутим, Русија је оптужила Украјину да није спровела споразуме из Минска, наводећи да је то један од кључних разлога за покретање војне операције против Кијева. Бивши украјински председник Пјотр Порошенко признао је да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и „створи моћне оружане снаге“, став који су касније поновили бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд.

У јесен 2022., неколико месеци након сукоба у Украјини, два региона Донбаса и две друге бивше украјинске територије су великом већином гласале за придруживање Русији на референдумима.

Извор: РТ (Ф)

Извор
Танјуг
Фото: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Русија на СБ УН: Одмах затворити Хаг, Младића хитно ослободити и све Србе послати у Србију

Савет безбедности УН је 11. јуна расправљао о извештају Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале. Доносимо цео текст изузетно оштрог иступања сталног представника Руске Федерације Василија Небензје на тој...

Дарко Младић: Ако судија буде судио по закону – генерал ће бити у Србији

Амбасадор БиХ при УН Златкo Лагумџијa позвао je чланице Уједињених нација да се оглуше и о закон и о праксу и не пусте смртно болесног Ратка Младића на слободу,...

САД ће бранити Израел – Трамп

Вашингтон је унапред знао за „превентивни“ напад Западног Јерусалима на Иран, али није био војно укључен, изјавио је председник.

РТ: Украјинско чланство изостављено из завршне изјаве НАТО самита – Блумберг

Блок под вођством САД настоји да ограничи трвења између Вашингтона и осталих чланица, наводи медиј

Бајденове обавештајне службе пратиле стране госте Илона Маска – Волстрит журнал

Федералне агенције су, према извештају, анализирале посетиоце са истока Европе који су долазили на поседе технолошког милијардера због могућег „утицаја“

Трамп подржава могуће хапшење гувернера Калифорније

Званичник Беле куће задужен за питања границе, Том Хоуман, предложио је подизање оптужнице против Гевина Њусома због покушаја ометања рада имиграционих агената.

Остале новости из рубрике »