Русија на СБ УН: Одмах затворити Хаг, Младића хитно ослободити и све Србе послати у Србију

Госпођо председавајућа,

Редовни извештаји Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (РМ; Механизам) Савету безбедности једна су од тема које одвлаче пажњу Савета од заиста важних питања на његовом дневном реду.

Данашњи састанак је требало да послужи као платформа за дискусију о практичним питањима укидања Механизма, који је већ завршио своје судске и тужилачке функције.

Уместо тога, састанак се изнова користи да се докаже да чак и данас, када је Организација у финансијској кризи и очекују се значајна смањења, управо Механизам, који је изживео свој век, треба да остане непромењен и да користи особље од 234 позиције и буџет од 61 милион америчких долара.

Подсетимо се да је Механизам створен од стране Савета пре 15 година као мала, чисто привремена структура са малим бројем особља – то су формулације из специјализоване резолуције из 2010. године.

Потражимо поређења. Тако, Међународна поморска организација (ИМО) има 300 међународних сарадника, Међународни суд правде – орган УН по Повељи, који разматра више од двадесет случајева, поред саветодавних мишљења – има око 100 сарадника.

Истовремено, нико никада није одлучио да горе поменуте организације треба да буду компактне и привремене. Дакле, РМ, долазећи у Савет са извештајем, једноставно се изругује прописима органа који га је створио.

Желели бисмо да напоменемо да 234 позиције у РМ нису сав списак: извештај садржи чудну напомену да ова бројка не укључује низ позиција, укључујући сараднике који комуницирају са Управом службе унутрашњег надзора. Дакле, не знамо тачан број сарадника у РМ – постоји покушај да се Савет безбедности доведе у заблуду.

Са таквом формулацијом питања се не слажемо. У контексту кризе ликвидности Светске организације и иницијативе Генералног секретара да се смањи за 20% персонал и буџет у свим, наглашавам, активним, а не резидуалним областима рада УН, привремена и резидуална структура мора бити затворена како би се ослободили ресурси за приоритетне задатке Светске организације, пре свега за одржавање међународног мира и безбедности.

Тај задатак је лако решити. Потребно је усвојити одлуку Савета о расподели између активних структура УН и држава чланица малих резидуалних функција које сам Механизам обавља веома лоше.

Извештај тужиоца садржи неке сличне предлоге који заслужују пажљиво разматрање. Такође бисмо желели да приметимо признање да је функција заштите жртава и сведока „де факто“ прешла на државе, о томе већ дуго говоримо. Очекујемо више детаља и конкретности у његовом следећем извештају.

Међутим, извештај председника чак ни не наговештава конкретне опције за пренос функција, па чак ни намеру да се посао у принципу заврши. Уместо тога, чланови Савета се позивају да продуже постојање РМ у циљу остваривања функције надзора над извршењем казни, тј. до периода после 2040. године.

Такав приступ је неприхватљив. Посебно у контексту потпуне неспособности РМ да обавља ту функцију надзора.

Државе извршења казни, као што су Велика Британија и Естонија, настављају да игноришу чак и  Минимална стандардна правила УН у поступању са србским затвореницима (тзв. „Правила Нелсона Манделе“). Није им дозвољено да се виђају са рођацима и адвокатима због одбијања издавања виза за улазак у ове државе, да комуницирају телефоном, да користе интернет, блокирају им се банковни трансфери, не пружа им се неопходна медицинска нега, захтеви за превремено пуштање на слободу након одслужене две трећине казне се одбијају, а над њима се врше акти психолошког и физичког насиља.

Навешћемо конкретне примере. Тако, 79-годишњег Радована Караџића, који служи казну у Великој Британији, рођаци не могу да посете већ 4 године, јер им се систематски ускраћују улазне визе. Британске власти такође одбијају да му дозволе да плати услуге адвоката који има лиценцу за рад у Великој Британији. Тако је Радовану Караџићу одсечена свака веза са спољним светом и право на одговарајућу заштиту. Све како би се његова права могла и даље кршити некажњено. Затвореник пати од дијабетеса, не добија посебну исхрану која узима у обзир његово стање и лишен је приступа неопходним лековима. Као резултат тога, његово здравље се стално погоршава. На фону поодмаклих година и тешког стања Србина, управа затвора, под изговором његове наводне припреме за бекство, уводи такозване „додатне мере безбедности“ против Радована Караџића, које су, у ствари, тортура. На пример, светло је стално упаљено у ћелији, чак и ноћу. Подсетимо се да је лишавање затвореника сна излагањем светлости или звуку тортура.

Скретали смо пажњу РМ на ту ситуацију још пре пола године, позивајући га да изврши своју надзорну функцију и посети место издржавања казне, али то није учињено. Председник Суда је одлучио да верује Лондону на реч. Ако они кажу да нема кршења, онда не треба проверавати.

Права Милана Лукића, који служи казну у Естонији, а који се обратио Механизму са одговарајућим жалбама, и даље се крше. Тим жалбама није било удовољено, штавише, у априлу ове године, још један осуђеник, Радислав Крстић, који је преживео напад затвореника у британском затвору и ампутацију ноге, пребачен је на издржавање казне у Естонији.

Треба истаћи да се, како разумемо, обојица осуђеника налазе у естонском затвору у Тартуу, где ће, према билатералном споразуму, бити пребачено 600 осуђеника из Шведске на издржавање казне. Естонија је очигледно одлучила да заслужи титулу светске престонице затвора. Локални активисти за људска права позивају узбуну: да ли ће тако масовно пуњење затвора утицати на услове издржавања казне? Остаје непознато да ли РМ било шта зна о овом проблему, јер у извештају нема ни речи о томе. Дакле, тако се извршава функција надзора.

Сада се окренимо ономе што се дешава у Притворском центру УН у Хагу, који је директно под контролом РМ. Србски генерал Ратко Младић, који тамо борави, практично је непокретан, пати од срчане и бубрежне инсуфицијенције, упале петне кости, инфицираних декубитуса и губитка тежине до 51 кг. Декубитуси, желео бих да нагласим, управо су знак недостатка нормалне неге. Постоји висок ризик од срчаног застоја, тромбоемболије, сепсе од декубитуса. Медицинско особље не говори србски језик и не може да пружи свакодневну негу и благовремену медицинску помоћ. Према информацијама добијеним од његових рођака, лечење у његовом садашњем стању је готово немогуће; више се ради о палијативној нези, која му се не пружа. Према речима Младићевог сина, медицинско особље од септембра 2024. године упорно нуди његовом оцу да добровољно одбије реанимацију у случају да му живот буде угрожен, а сада тврди да је генерал наводно већ дао своје одобрење. Његови рођаци, узимајући у обзир деменцију дијагностиковану код Младића, сматрају да медицинско особље злоупотребљава његово беспомоћно стање.

Узимајући у обзир наведено, сматрамо крајње нехуманом одлуку председника Механизма 2024. да одбије захтев за његово превремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога, или да му се пружи могућност да остатак казне издржи у Србији.

Овај приступ је у оштрој супротности са ставом према Ф. Кабуги, чији је процес трајно прекинут из здравствених разлога. Захтевамо да Механизам одмах преиспита своју одлуку у вези са Ратком Младићем и да генерала пребаци у Србију до краја затворске казне. Наглашавамо да ће сва одговорност за могући негативан развој догађаја пасти на Механизам и његовог председника.

Осуђени су осуђени на затвор, а не на смрт од вишегодишње тортуре под надзором УН.

У том контексту, једина опција која може гарантовати најосновнија права србских затвореника јесте њихов брз трансфер у државу чији су држављани ради одслужења преосталог дела казне.

И што се тиче преосталих функција, управо оваква опција је најреалнија. Позивамо руководство Механизма да у свом следећем извештају Савету, као и у свом доприносу извештајима генералног секретара УН, пружи одговарајуће детаљне, практичне и изводљиве предлоге за пренос свих резидуалних функција које ће омогућити потпуно окончање његове делатности.

Нема потребе да се у извештај укључују већ одбачене опције, као што је стварање „омнибус“ резидуалног механизма за све ад хок трибунале или пренос предмета такозваном Међународном кривичном суду.

Желели бисмо још једном да упозоримо на покушаје вештачког продужења века трајања ове структуре покретањем нових поступака за такозвано непоштовање суда.

Госпођо председавајућа,

Механизам је наследник неславне репутације МКТЈ, који је ушао у историју због свог неправосудног приступа, двоструких стандарда и политизације. У марту смо били изненађени када смо сазнали да је једна од судија Механизма добила кривичну казну у Великој Британији. Осуђена је на шест година и четири месеца затвора због спровођења „модерних облика ропства“. Желели бисмо посебно да напоменемо да обавештавање Савета о таквим стварима накнадно, када се све већ догодило, од стране руководства РМ није само изузетно непрофесионалан приступ, већ је намерно прикривање учешћа судије у злочину. У целини, та ситуација само потврђује да претензије РМ на неко „наслеђе“ и високе стандарде нису ничим поткрепљене.

Свим члановима Савета безбедности требало би да буде јасно да РМ не може даље да постоји и да мора бити затворен.

Хвала вам.

[УН МИСИЈА РФ]

 [БРАТСТВО]