За годишњицу завршетка Другог светског рата Москва позива учеснике међународне акције Ратни речник (2. до 3. септембра). Познати друштвени делатници из 13 земаља ће имати могућност да јавно изнесу своја размишљања о рату.
 

Тај пројекат постоји од 2006. године. Онда су у Немачкој филозофи, историчари, психолози, уметници  учествовали у антиратној акцији, усмереној против ширења НАТО-а на Исток, против рата који је започела Америка у Ираку. Сваки је добио 20 минута за иступање, у којем је износио своје тумачење одређене речи која се поистовећује с ратом. Начин иступања је био слободни  - од усменог иступања све до видеопосланице, а чак и перформанса.  После Немачке пројекат Ратни речник је био одржан у Италији, Аустрији, Србији, Републици Кореја, на Тајвану, а протекле године и у Русији.
 

Дакле, данашња акција ће бити одржана у Русији други пут, тема је њена дефинисана овако: Излазак из рата. Како је објаснила приликом сусрета с новинарима организатор пројекта Ксенија Голубович, та  тема  омогућује да се говори о ратовима, који нису завршени,  који су још увек у траумама из 20. века.  Најмонструознија траума, коју је преживело човнечанство у 20. веку, свакао је Други светски рат. Учесници московске седнице се осврћу пре свега на догађаје из тог рата, сећање на њега.
 

Ксенија Голубович подсећа да се на територији Пољске налази Освенцим - бивши хитлеровски концентрациони логор. То је делимично историја Немачке, делимично светска историја, - сматра организатор форума и наставља, - уметник Микола  Гинзбург, Пољак јеврејског порекла, радио је неколико година у музеју Освенцима. Тамо су долазили људи из читавог света које је он питао: Шта радите овде? Од њихових одговора и фотографија је он саставио књигу. Фотографије нису обичне: људи скоро нису  видљиви, само из њихових изјава је разумљиво ко је пред вама. У Москву долази  амерички песник Кристофер Мерил да би испричао о значењу речи Американац у савременом свету. Изгледа да Американац одавно није само Хемингвеј, то су и војне снаге. У том пројекту, - наставља Ксенија Голубович, - пристао је да учествује познати грузијски глумац, редитељ, луткар Резо Габријадзе за кога је рат лична тема. На основи дечијих успомена о Другом светском рату он је поставио приредбу у позоришту лутака Стаљинградска битка - посвећену најкрвавијој битци која је била одлућујућа у победи над фашизмом. Међу руским учесницима је психолог Григориј Фастовцев. Он истражује психичко стање човека у рату. Акцији Ратни речник се одазвао и Јуриј Шевчук, популрни руски рок-музичар.
 

 Спремна је да допуни својим размишљањима Ратни речник и Рускиња, филозоф Јелена Петровска. У интервјуу Гласу Русије она је пре свега коментарисала главну тему московске седнице.
 

Излазак из рата - то су речи које не могу да се лако схвате, - каже Јелена Петровска. - Претпоставља се да смо унутар рата? Зар ми, цивили, који никада нису били у зони војних акција, можемо бити унутар рата? Ратови су посебно стање, патње, страва, односно, скуп  граничних стања. Њихове последице психолози све до сада проучавају у специјалном одељку психологије - истраживање трауме. У њему је реч о искуству жртава  Другог светског рата, сужњева  логора, које се преноси на посебан начин с колена на колено. Рецимо, такозвана фигура прећуткивања, када прва генерација - сведоци и учесници рата не говоре о њему, тек следеће генерације деце, унука почињу да говоре о њему, почињу да прерађују и отклањају ту трауму. Акција Ратни речник тражи од нас да замислимо које место у односу на рат заузимамо.
 

Московска акција Ратни речник ће бити одржана у Позоришту Школа драмске уметности, у шекспировској сали. Њени учесници ће  изаћи на округли подест који се налази као на дну једног бунара. Према замисли организатора, на том «бојишту» човек се и нехотице осећа незаштићеним као мета за оружје  у рату.