Мени је битно што је Општина дозволила градњу храма Светог апостола Марка, ваљда ће и држава. Није то ваљда држава за рушевине, већ за обнову свега што је порушено и градњу новог. То је ако је права држава, ако није, боље да је нема.
Тим ријечима је митропоплит црногорско – приморски Амфилохије за “Вијести” прокоментарисао напоре цркве да у метрополи туризма изгради један од највећих православних храмова на обали Јадрана.
Прије два дана је разговарао са градоначелником Будве Марком Батом Царевићем и добио обећање локалне управе да ће премјестити градску капелу са мјеста на којем треба да се гради храм.
Нова градска управа помогла је Митрополији црногорско-приморској у обнови светиња, посебно манастира Стањевићи изнад Будве.
“Ријеч је о обнови древног храма Светог апостола Марка, који је био манастир још од древних времена, византијских и времена и Првог Рима и Другог Рима, а потом и времена Војислављевића, Немањића, па све до Петровића. Петровићи су морали да уступе овај дио Аустроугарској и тада је дошло до рушења у Будви храма Свете Петке, храма Светог Марка и рушења храма у манастиру Подмаине Успења Пресвете Богородице, као и манастира Стањевићи. Е сада, како је Бог удесио, иако су ови наши из Управе за заштиту културних добара тврдили да ће манастир Стањевићи остати највеличанственија рушевина Црне Горе, сада је то заиста поново највеличанственија грађевина Црне Горе, благодарећи труду наших монаха и драгоцјеној помоћи Општине Будва”, казао је митрополит за „Вијести“.
Тврди да је након обнове храма Свете Петке, сада вријеме да се обнови и храм Светог апостола Марка.
“Храм је од огромног значаја за Будва. Гледам када сам долазио, Будва је постала град, ја се сјећам то је прије 30 година била селендра, сада је заиста постала град. У склопу тог напретка Будве, неопходно је да тај прадревни храма буде обновљен. Наравно, много је битно да је Општина Будва у том погледу усмјерена како треба. Као што је помогла обнову манастира Подмаине, манастира Стањевићи. Да се што прије уклони капела, а надам се да ће то бити ове јесени, ми имамо нацрт пројекта храма, припремамо и средства. Мени је битно да Општина Будва дозволи, а и држава ће ваљда. Није то ваљда држава за рушевине, већ за обнову свега што је порушено и градњу новог. То је ако је права држава, ако није боље да је нема“, поручио је Амфилохије.
Градња храма предвиђена је на мјесту гдје се сада налази градска капела, коју је Општина изградила прије деценију и по, мимо одобрења Митрополије.
Градња храма планирана је на парцели тик уз будући супермаркет ХДЛ, који ће ускоро почети да се гради такође на црквеној земљи – на заобилазници.
Митрополија је трговачком ланцу земљу уступила у деценијски закуп, а од тог новца планира да уложи у градњу храма.
Амфилохије је казао да је Митрополија обновила и храм Успења пресвете Богородице у манастиру Подмаине у Будви.
“Обновљена је и ова светиња благодарећи монасима и покојном Зорану Жижићу. Он је у своје вријеме, јер је овај манастир Подмаине 1953. године био преписан на Министарство просвјете или културе, донио одлуку да се врати Митрополији. Хвала му и на небу. И када би Бог уразумио и ове његове, који су заједно са њим стварали ову Црну Гори, да и они крену путем, не да отимају манастире и светиње Црне Горе, већ да сви заједно обновимо. Јер ово јесте култура Црне Горе, била и остала… ли, зна се да оно што је црквено да је црквено, држава има своје државно. Црквено припада тој држави у којој се налази, али се зна ко брине о црквеном. Не могу сада атеисти да стварају своје цркве, први пут код нас се то догађа”, рекао је он.