РТ: Азербејџан и Јерменија у рату: Шта треба да знате о крвавом сукобу око дуго оспораваног региона Нагорно-Карабаха
Крваво распламсавање сукоба између Азербејџана и Јерменије због територијалног спора ризикује да прерасте у велики регионални рат. Како су се две бивше совјетске републике заплеле у сукоб укорењен у завади старој попут брда.
Текућа непријатељства започела су 27. септембра, поставши један од најозбиљнијих у низу граничних сукоба који су се у региону догађали прилично редовно. Стране се боре око Нагорно-Карабаха, планинске регије која се налази унутар Азербејџана, међународно признате, и неких околних територија.
Баку полаже право на суверенитет над њима, на основу граница постављених током совјетске ере и тврди да их је окупирала Јерменија. Јереван подржава претежно јерменско становништво Нагорно-Карабаха у настојањима за независност, за коју су 1990-их водили крвави рат против Азербејџана.
Вековна семена напетости
Руско царство је присвојило је регион почетком 19. века након рата са Ираном, али њени циљеви су били ограничени на спречавање растућег јерменског и азербејџанског национализма. После бољшевичке револуције почетком 20. века започео је прави рат. Совјети су се укључили да преузму контролу над регионом и подржали територијалне претензије Азербејџана. Разлог се углавном сводио на бољшевикову жељу да Турска на крају прихвати комунизам. Турци и Јермени били су заклети непријатељи, а Јосиф Стаљин се бојао да не узнемири Цариград, тадашњу престоницу, дајући Јеревану земљу коју је Баку желео. Тако је Нагорно-Карабах завршио као аутономна област совјетског Азербејџана.
Пост-совјетско крвопролиће
Распад СССР-а је потом довео до понављања истог сценарија. 1988. године власти Нагорно-Карабаха, које су и даље биле претежно јерменске по националном саставу, упркос азербејџанској администрацији, поднеле су захтев Москви да им се територија пренесе под јурисдикцију Јерменије.
Након што је то одбијено, тензије су се појачале, прерастајући у прави рат 1991. године. Борба између независног Азербејџана и самопроглашене Нагорно-Карабашке републике, коју је подржала Јерменија, трајала је до маја 1994. године и однела око 15.000 до 25.000 живота на обе стране, такође присиљавајући стотине хиљада цивила на бег.
Тада потписано примирје уз руско посредовање оставило је Нагорно-Карабаху контролу над већином територије које је остало у саставу Азербејџана, плус велике површине које су га повезивале са Јерменијом и Ираном, и мали део са азербејџанске стране.
Замрзнути сукоб, страни играчи
Сукоб никада није решен, већ само замрзнут, а наставак непријатељстава у Нагорно-Карабаху прошле недеље није избио из ведра неба. Већи сукоби, за разлику од тренутног, догодили су се 2014., 2016. и јула ове године.
Овог пута је другачији став Турске, која дуго година подржава Азербејџан, и која је историјск непријатељ Јерменије. За разлику од многих међународних играча који позивају стране да зауставе непријатељства, Анкара отворено наводи Баку да војном силом заузме спорне територије.
- Извор
- Танјуг
- фото: ©Melik Baghdasaryan/Photolure via Reuters / Tofik Babayev/AFP / RT/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Јерменија
- Азербејџан
- сукоби
- рат
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...
Тлингитско село уништено 1882. године прихватило је „одавно закаснели” гест
Пише: Аркадиј Талисвејбер
за 28.10.2024.
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
