Драматичан пад подршке грађана Србије чланству у ЕУ

27.04.2022. год.

Први пут у последњих двадесет година број грађана који се противе придруживању Србије Европској унији већи је од оних који то подржавају, показује истраживање Ипсоса. Док у Бриселу такве резултате читају као недовољан рад званичника на промоцији европских вредности, у Београду оцењују да је таква статистика последица великих притисака ЕУ на Србију, посебно када је реч о украјинској кризи.

Када је Србија пре деценију званично постала кандидат за чланство у Европској унији, оптимизам је владао са обе стране стола. Врата у Бриселу, предвиђало се, требало је да се убрзо отворе. Ипак, уместо места за столом десети рођендан статуса кандидата Србије обележава драстичан пад подршке придруживању Унији, преноси РТС.

Према подацима Ипсоса, на референдуму би за улазак у Унију гласало само 35 одсто грађана, док би 44 одсто било против.

"Ово сада нам говори да грађани желе да виде крај тог процеса или неке промене. То може да се промени, али сада су грађани, чини ми се, осетљивији на све ове захтеве, притиске за неке услове које Србија треба да испуни, али слабо се објашњава да су то услови који важе за све", каже Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику.

Управо у притисцима који стижу из Брисела, а тичу се увођења санкција Русији, аналитичари виде главни узрок у заокрету става грађана.

"Мислим да ће све док тај сукоб траје и на начин како се према њему односе западни центри моћи бити кључни критеријум, при чему треба рећи да став према томе не одређује остварење нашег крајњег циља и ми ако заузмемо став према томе и ако дођемо на ту страну која нам се сугерише и за коју се врши притисак, то не значи да не отпадају они услови које имамо од раније и који стоје", сматра Зоран Миливојевић, дипломата.

У кључне услове Европска унија убраја реформе у области владавине права, унапређење слободе медија, људских права и решење питања Косова и Метохије.

"Србија не одустаје од тог циља, али остају и услови, услови који се косе са њеним државним и националним интересима и ја лично мислим да је питање државног и националног интереса значајније од онога што бисмо ми могли да добијемо уласком у ЕУ. Знате, одрицање од територије и још нешто слично томе је ипак захтев који тешко може бити прихватљив", поручује Миливојевић.

Прихватљиво би било, сагласни су саговорници, да Брисел предузме конкретне кораке – понуди тачан датум уласка, дâ зелено светло за отварање преосталих кластера и подстакне нормализацију односа са Приштином.

"Ја не сумњам да све то може да се брзо промени, јер, рецимо, навешћу пример Хрватске – 2011. је само 22 одсто грађана било за улазак Хрватске у ЕУ, а две године касније на референдуму гласало је 66 одсто", наводи Грубјешићева.

Највећу подршку придруживању грађани Србије показали су неколико месеци након одржавања Песме Евровизије у Београду и у години када је Европска унија укинула визе за српске држављане – чак 74 одсто испитаника 2009. године било је за улазак Србије у Унију.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
ЕУ

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Француска води „крсташки рат“ против слободе говора и технолошког напретка – власник Телеграма

Кривичне истраге против технолошких гиганата само ће нашкодити француској економији, тврди Павел Дуров

Гарегин II: Пашињанова влада води антицрквену политику која угрожава државност земље

Премијер Никол Пашињан 8. јула објавио да стати на чело покрета против руководства Јерменске апостолске цркве. Оштро је говорио о свештенству, наводећи да је „кућа Исуса Христа окупирана од...

Односи са САД више никада неће бити исти – фон дер Лајен

Вашингтон и Брисел воде спор око повећања царина од фебруара

Необичан пуковник СБУ — Рибар

О везама украјинске службе безбедности са ЦИА

«То ниJе мобилизација, то Jе лов»: Сведочења украјинског заробљеника из Курска

Крајем маја 2025. године на Телеграм каналу Борбени ефективи објављен је интервју са Русланом Сичевским, припадником украјинских оружаних снага који је постао руски заробљеник у Курској области. Током лета...