РТ: Естонски премијер позвала светске лидере да престану да зову Путина

17.05.2022. год.

По мишљењу Каје Калас, разговори су бесплодоносни и не дозвољавају да руски лидер осети праву „изолацију“

Естонски премијер Каја Калас позвала је светске лидере да престану да зову Владимира Путина, јер међународна пажња, по њеном мишљењу, спречава руског председника да правилно осети своју „изолацију“.

У интервјуу за "Евроактив", Калас је саопштила да, тренутно, усред текуће војног сукоба, Путин „осећа да је у центру пажње јер сви желе да разговарају са њим“.

„Осећам да ако га сви стално зову, он не добија поруку да је изолован. Дакле, ако желимо да пренесемо поруку да сте заправо 'изоловани', немојте га звати - нема сврхе", рекла је она.

Она је додала да, по њеном мишљењу, ови телефонски разговори никада не уроде плодом.

„Не видим никакве резултате, јер се после свих ових разговора десила Буча, догодио се Ирпин, не видимо никакве знаке деескалације“, додала је она, мислећи на наводне ратне злочине за које Запад оптужује Русију, а што Москва оштро пориче.

Упитана да ли дипломатски канали између Запада и Русије треба да остану отворени, Калас је поновила да не види "никакву сврху разговора" са Путином.

У међувремену, чини се да нема толико западних лидера који одржавају директан дијалог са руским лидером откако је почела специјална операција.

Током последња два и по месеца француски председник Емануел Макрон био је најчешћи Путинов саговорник, а неки од њихових телефонских разговора трајали су и више од два сата. Раније овог месеца руски председник је разговарао са финским колегом Саулијем Нинистом и немачким канцеларом Олафом Шолцом. Крајем априла генерални секретар УН Антонио Гутереш посетио је Москву и Кијев у покушају да деескалира ситуацију.

Руски званичници су досљедно истицали да свет није ограничен само на „непријатељске” западне земље. Почетком априла портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да „за Русију не може бити потпуног вакуума или изолације и технички је немогуће у савременом свету, свет је много већи од Европе“.

„Да, и сама Русија је много већа од Европе“, додао је он.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © Getty Images / Anadolu Agency / Contributor / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Путин истиче историјске „врло пријатељске“ односе Русије и САД

Председник је напоменуо да је Русија својевремено подржала независност САД од Британије и стала на страну Уније у америчком грађанском рату

Милан Петровић: Вучић у Одеси

Посета Председника Србије Александра Вучића Украјини изазвала је огромну количину спорова и различитих тумачења. Још сасвим недавно словио је као пријатељ Русије, учесник Војне параде посвећене 80-годишњици Победе у...

Нервоза Азербејџана показује зашто Русија никада не може у потпуности да верује својим суседима — РТ

Географија Русије значи да ће њени суседи увек морати да гледају преко рамена

Путин је „професионалац“ – Трамп

Русија је успела да се избори са западним санкцијама, признао је председник САД

21. јуна у Јекатеринбургу одржан је пети руско-србски турнир \"Играј за браћу на Уралу\".

Турнир је окупио рекордни број учесника. 24 екипе из 9 региона (Тјумењ, Чељабинск, Угаљ, Саратов, Магнитогорск, Перм, Нижњи Тагил, Свердловска област и представници свих руских клубова из Јекатеринбурга) изашли...