На данашњи дан

На данашњи дан 13.09. досили су се следећи догађаји:

• 2001. године - Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.
• 2000. године - Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
• 1999. године - У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
• 1999. године - Умро, Предраг Милојевић, српски новинар.
• 1999. године - Умро, Владимир Погачић, филмски редитељ.
• 1998. године - На другим послератним општим изборима у РС и ФБиХ поново су побједиле националне политичке партије Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.
• 1993. године - Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
• 1992. године - Умро, Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара.
• 1991. године - СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
• 1989. године - У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
• 1977. године - Умро, Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
• 1971. године - У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.
• 1955. године - СССР и Западна Њемачка успоставили су дипломатске односе.
• 1934. године - Рођен, Михаило Ћуповић (Ћупо), златиборски пјесник.
• 1923. године - Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
• 1922. године - У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.
• 1908. године - Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.
• 1887. године - Рођен, Ладислав Ружичка, швајцарски хемичар.
• 1882. године - Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
• 1874. године - Рођен, Арнолд Шенберг, аустријски композитор.
• 1842. године - Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.
• 1819. године - Рођена, Клара Шуман, њемачка пијанисткиња.
• 1788. године - Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка, касније енглеског краља.
• 1759. године - Британци су у пресудној битци у близини Квибека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
• 1598. године - Умро, Филип II, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније.
• 1592. године - Умро, Мишел Ејкем де Монтењ, француски писац и филозоф.
• 1506. године - Умро, Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
• 533. године - Битка ад Децијум (на десетој миљи од Картагине): Велика победа византијског војсковође Велизара над вандалским краљем Гелимером.
• 531. године - Умро, Кавад I, краљ Сасанидске Персие.