На данашњи дан

На данашњи дан 14.08. досили су се следећи догађаји:

• 2004. године - Умро, Чеслав Милош, пољски писац и нобеловац.
• 2000. године - Руска православна црква прогласила је за светце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
• 2000. године - Савјет безбједности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.
• 1996. године - Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
• 1988. године - Умро, Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила.
• 1986. године - У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
• 1986. године - У Пакистану је избила побуна против власти предсједника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
• 1980. године - Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на цјелу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промјене у осталим комунистичким земљама источне Европе.
• 1970. године - СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
• 1969. године - Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Сјеверну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
• 1956. године - Умро, Бертолт Брехт, њемачки писац.
• 1949. године - У Западној Њемачкој су одржани први избори после Другог свјетског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Њемачке.
• 1947. године - Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дјела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.
• 1945. године - Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други свјетски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.
• 1941. године - Британски премијер Винстон Черчил и предсједник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним промјенама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.
• 1941. године - Умро, Пол Сабатје, франсуски хемичар, добитник Нобелове награде
• 1934. године - У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом свјетском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
• 1933. године - Рођен, Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
• 1920. године - У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабсбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог свјетског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.
• 1900. године - Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача.
• 1893. године - У Француској су, први пут у свијету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
• 1876. године - Рођен, Александар Обреновић, краљ Србије.
• 1867. године - У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
• 1784. године - На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
• 1777. године - Рођен, Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар.
• 1457. године - Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
• 1385. године - Побједом у битци код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португалије.