BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Калбухов: Активности „новог високог представника“ у БиХ нелегитимне

Калбухов: Активности „новог високог представника“ у БиХ нелегитимне
20.10.2021. год.

Интервју Амбасадора Русије у Босни и Херцеговини Игора Калабухова за лист „Известија

Питање: Русија се више пута оглашавала за укидање функције Високог представника у Босни и Херцеговини, будући да овој земљи то више није потребно. Међутим, у јулу чланови Савјета безбједности УН-а нису подржали иницијативу Русије и Кине о обустави мандата Високог представника 2022. године. Хоће ли се Русија и даље залагати за прекид мандата Високог представника?


Калабухов: Став Русије према Канцеларији Високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини је добро познат. Његово је вријеме прошло. 
Одсуство сагласности Савјета безбједности УН-а у вези са самовољном одлуком наших западних партнера о именовању „новог Високог представника“ значи да кандидат, држављанин Савезне Републике Њемачке Кристијан Шмит, није био одобрен за ту дужност. Стога су, према нашем мишљењу, његове активности нелегитимне.

Питање: Члан Предсједништва БиХ из реда србског народа Милорад Додик најавио је да ће Република Србска (РС) обновити своју војску. Како ће ова одлука утицати на даљу имплементацију Дејтонског споразума из 1995. године. Како Русија, као земља гарант Дејтонског споразума, гледа на ову одлуку власти РС?

Калабухов: Заједничке оружане снаге нису предвиђене Дејтонским споразумом. Исте су настале 2008. године на основу сагласности ентитета од којих се састоји Босна и Херцеговина – Федерације БиХ и Републике Српске – да пренесе одговарајућа овлаштења на државни ниво. Друго питање је то што је Република Србска, према њеним представницима, дала пристанак због масовног притиска, тако да кажемо, вањских фактора. Противници такве формулације питања сматрају да су заједничке оружане снаге одобрене одлукама Парламентарне скупштине БиХ, те да никаква једнострана одлука на то не може утицати. По нашем мишљењу, о овом и другим проблемима који постоје БиХ могло би се разговарати у оквиру дијалога унутар БиХ. Али, нажалост, такав дијалог никако да отпочне.

Питање: Одбијање власти РС-а да учествују у раду државних политичких институција проузроковано је одлуком бившег Високог представника Валентина Инcка да уведе закон којим се забрањује негирање “геноцида” у Сребреници. То је изазвало негодовање Срба који живе у БиХ. Како се, према мишљењу Русије, може ријешити тренутна криза у Босни и Херцеговини? Је ли могуће то ријешити опозивом закона који је увео Високи представник?

Калабухов: Сматрамо да значајан дио одговорности за погоршање политичке ситуације у БиХ сноси бивши Високи представник Валентин Инцко. Без обзира колико су морални били разлози којима је правдао свој непромишљен корак, ипак је, као искусан политичар, морао предвидјети његове посљедице које су одјекнуле не само у Босни и Херцеговини, већ и у цијелој регији. Наше процјене овог рјешења су добро познате. Је ли могуће нивелисати изразито негативну резонанцију узроковану тиме? По мом мишљењу, то је изузетно тешко прије свега због фундаменталних разлика у ставовима босанскохерцеговачких страна о суштини проблема покренутог одлуком Валентина Инцка, као и разлика у правном тумачењу тренутне ситуације.

Питање: Русија је један од највећих добављача природног гаса за земље Балканске регије. На који начин сарађујемо са БиХ у овој области?

Калабухов: Руски гас се испоручује у БиХ на основу споразума између "Гаспром експорта" и босанскохерцеговачких фирми. Од 1. јануара ове године Република Србска купује руски гас који се испоручује преко транспортног система природног гаса Србије из правца Турског тока. У Федерацију БиХ гас се испоручује истим путем. Питање дуга Босне и Херцеговине према Русији за испоручени у периоду 1992-1995. године гас у износу од око 100 милиона долара остаје неријешено. Овај дуг се постепено отплаћује према постојећем договору између страна.

Питање: Тренутно се расправља о идеји заједничког покретања постројења за компимовани гас у Зворнику. Које још пројекте руске компаније тренутно реализују у БиХ?


Калабухов: Отварање таквог постројења само је једна од иницијатива које се разрађују у контексту проширења гасификације Републике Српске заједно с изградњом рафинерије Зворнику. О овим пројектима се детаљно разговарало током посјете предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића Санкт Петербургу у септембру ове године. Узајамни интерес привредних субјеката Русије и БиХ опажа се у многим секторима – у трговини, медицини, на пољу инвестиционе сарадње. Ове и друге теме биће разматране на састанку копредсједавајућих Међувладине руско-босанскохерцеговачке комисије за трговинску и економску сарадњу, који је заказан за 29. октобар. У Босни и Херцеговини успјешно послују фирме "Зарубежњефт", "Гаспром" и "Сбербанк", које су међу водећим компанијама, укључујући и у односу на исплаћене порезе.

Питање: Босна и Херцеговина и Србија остају посљедње у балканској регији које нису приступиле НАТО-у. О приступању БиХ НАТО-у расправља се од 2010. године. Ово питање је недавно поново покренуто у контексту придруживања Сјеверне Македоније алијанси. Како Русија гледа на даље ширење НАТО-а на Балкану? Како учлањење БиХ у алијансу може утицати на сигурносну архитектуру у регији?


Калабухов: Одређивање приоритета вањске политике је суверено право Босне и Херцеговине. Колико разумијемо, у БиХ нема консензуса о чланству у НАТО-у. У том контексту, желио бих напоменути да се у неким балканским државама чланство у Сјеверноатлантској алијанси посматра као извјесна гаранција унутрашње политичке стабилности. По нашем мишљењу, таква стабилност, не само за поједине земље, већ и за цијелу Европу, може се осигурати искључиво стварањем система заједничке европске сигурности, а не проширењем НАТО-а, који остаје инструмент Хладног рата.

Питање: Прошле године свијет се суочио с новим глобалним изазовом – ширењем вируса корона. У тим условима Русија се показала као поуздан партнер у превладавању посљедица пандемије. Како се развијала наша сарадња у том правцу са БиХ?


Калабухов: Конструктивно комуницирамо са босанскохерцеговачком страном на тему сузбијања ширења вируса корона од самог почетка пандемије. У априлу 2020. године Русија је послала бригаду војних медицинара у Републику Српску ради дезинфекције бројних здравствених установа. Желио бих издвојити дјелатност „Руске хуманитарне мисије“ и њеног регионалног представништва на Балкану у смислу пружања нашим партнерима хуманитарне помоћи у облику лијекова. Република Србска је међу првима контактирала Русију у вези са набавком вакцине „Спутњик V“. Тренутно се испоруке врше према важећем уговору. Колико знамо, Влада Републике Српске заинтересована је за наставак такве интеракције. Генерално смо отворени за сарадњу по овој теми са потенцијалним партнерима из Босне и Херцеговине.

Питање: Још увијек нема директног лета између Русије и БиХ. Јесу ли у току преговори о покретању летова између Москве и Сарајева?


Калабухов: Питање је, како се каже, сазрело. С једне стране, правни темељ за сарадњу у овој области је створен. Истовремено, важна је, ако не и одлучујућа, финанцијска и економска компонента. Надамо се да ће се, с побољшањем епидемиолошке ситуације, бољем упознавањем јавности с туристичким потенцијалима наше двије земље, јачањем трговинске и економске сарадње, укључујући и на нивоу регија, ово питање може се превести у практичан план.


  • Извор
  • Танјуг
  • фото: Фејсбук / Амбасада Русије у БиХ/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Мађарски министар Петер Сијарто рекао је за РТ да је „фрустриран“ што се западни званичници играју политике са руском вакцином  "Спутњик V", првом вакцином против коронавируса у свету. Каже...


Председник Александар Вучић каже за РТС да је договор о гасу са председником Русије Владимиром Путином спас за нашу земљу, јер нећемо имати проблема ни са гасом, нити са...


На недавним руским изборима било је широког и очигледног мешања, у распону од циљаних препорука и цензуре од стране Силиконске долине до отворених сајбер напада на сервере који долазе...

САД су нису успеле у Авганистану јер су погрешно израчунале сопствене способности и желеле да свој друштвени модел инсталирају у страној земљи, рекао је за РТ шеф Спољне обавештајне...


Враћање снага безбедности Републике Србије на граничне прелазе, односно на границе Србије, затим чување србских енклава и светиња под окриљем наших снага безбедности и војника


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Истакнимо српске заставе

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА