BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Споменици посвећени личностима које су прославиле своја родна места

Споменици посвећени личностима које су прославиле своја родна места
24.01.2023. год.

Поједине личности не познају границе. Њихово дело наџиви и њих саме, а славу пронесу широм света, ван граница својих градова и своје земље. Као што у случају великих личности углавном и бива, поносни на своје порекло, неретко истичу места и градове одакле су потекли. Тако се често уз њихово име везује и њихово родно место.

 

Ово је прича о њима. Прича о личностима које су прославиле места одакле долазе. И прича о споменицима посвећеним њима, којима им градови одају захваланост и почаст.

Споменик Жарку Зрењанину у Зрењанину

Споменик народном хероју Жарку Зрењанину откривен је првобитно на Тргу слободе, 1952. године. Споеник је открио тадашњи председник СФРЈ Јосип Броз Тито. 1964. године споменик је реконструисан и том приликом је премешен пред здраду друштвено-политичких организација, која је данас позната под називом “зграда Комитета”. Споменик се и данас налази управо на овој локацији, у улици Краља Петра.

Споменик је висине 3 метра, а постављен је на постаменту висине 60 цм, дело је вајара Радета Станковића. Занимљиво је да град Зрењанин од 1946. године носи име управо по овом народном хероју. Пре тога је носио назив Петровград, по краљу Петру И Карађорђевићу. Додатни куриозитет је да се на провобитној локацији на којој се налазио споменик Жарку Зрењанину, налазио споменик управо Краљу Петру И Карађорђевићу.

Споменик Борисаву Станковићу у Врању

Седмог септембра 1954. године у градском парку у Врању, откривен је споменик Борисаву Бори Станковићу. Споменик је дело вајара Славка Шошке, и израђен је у бронзи.

Име Боре Станковића готово да је веће од имена или барем једнако као и име самог града Врања. Колики је његов значај за град Врање види се по томе што његово име носе Гимназија, Градска библиотека, Позориште у Врању. А споменик је заузео централно месту у Градском парку, док је Улица Боре Станковића једна од прометнијих и значајнијих у Врању.

Град Врање се на овај начин одужује родоначелнику србског модерног романа за то што у књижевни свет Србије, који до тада познаваје само север и запад наше земље, уводи управо град Врање. Манифестације Борини позоришни дани, Борине недеље, затим Књижевна награда Борисав Станковић опет сведоче о величини и значају аутора “Коштане”, “Нечисте крви”, “Старих дана”, “Ташане”.

 Споменик Шабану Бајрамовићу у Нишу

На нишавском кеју, на врху амфитератра са висином од 2 метра и тежином од 600 кг, стоји бронзани споменик Шабану Бајрамовићу. Споменик је дело нишког вајара Владе Ашанина, а занимљиво је да су средства прикупљале и личности из сфере културе - Зоран Живковић, Љубиша Самарџић, Горан Бреговић и Горан Паскаљевић.

 Код нас је остао познат као “краљ ромске музике”, док га је магазин “Тиме” сврстао међу 10 најутицајнијих блуз певача на света. Реч је о личности која је прославила своје име и Ниш као град, шире и од граница нашег региона. Споменик је откривен 2010. године, две године након Шабанове смрти, на дан почетка чувеног “Нишвилле јазз фестивала”.

Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду

Фигура чувеног новосадског песника и лекара Јована Јовановића Змаја налази се испред Владичинског двора у Змај Јовиној улици. Статуа је израђена од бронзе, висине је 230цм, налази се на постаменту од јабланичког гранита и дело је вајара Драгана Николића из Београда.

Споменик Јови Змају, иначе једна од лепших статуа у Новом Саду, је смештен у главној пешачкој зони у овом граду, па се на тај начи истиче централно место ове личности у историји и култури Новог Сада. Јован Змај аутор је многих песама, а као најзначајније збирке издвајају се “Ђулићи” и “Ђулићи увеоци”. Овај чувени романтичарски песник остао је познат и по томе што је први код нас почео да пише песме за децу.

Чика Јова Змај преминуо је 1904. године, а град Нови Сад одао му је признање за његов рад и дела подизањем споменика 1984.године

Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву

Споменик Десанки Максимовић, чувеној србској песникињи је открио други наш велики песник и писац Матија Бећковић 27. октобра 1990. године. Споменик се налази у улици Војводе Мишића, у Ваљеву, на тргу који носи управо има Десанке Максимовић. Десанкин трг је пешачка зона, тако да се до споменика може доћи пешице, а налази се у центру града где су и бројни кафићи, пицерије, посластичарнице..

Ово је први споменик подигнут у цаст наше песникиње у Србији, која је за собом оставила велики број песама, међу којима се као најпознатије издвајају: Крвава бајка, Стрепња, Тражим помиловање, Немам више времена.

Занимљиво је да је овај споменик подигнут, још за живота песникиње. Такође, зна се да је Десанка мало негодовала због овог чина, али су је убедили да је то само споменик поезији са њеним ликом. Тако се на споменику налази натпис “Песништву на дар, песнички народ” који управо то потврђује.

Ово су тек неки знаменити споменици у Србији, а наша земља их је препуна. Један од најлепших начина да се упознамо са културом, историјом, као и личностима које су обележиле нашу земљу јесте управо обиласком споменика. На овај начин уживамо, али се и одужујемо и нашој земљи и нашим прецима, чувајући их од заборава. Па кренимо!

 




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Црвена армија је више од две године покушавала да потисне непријатеља даље од града. То је постало могуће тек након победе у Курској бици и дефинитивне промене тока рата. ...


Генерални директор компаније Даниил Бренерман рекао је да се сада ради на цивилној сертификацији овог авиона

У периоду ренесансе, који је обиловао културним и друштвеним п


Електрични алати су неизоставни део сваке мајсторске радионице, пружајући не само ефикасност, већ и олакшавајући многе радне процесе. Са све већим напретком технологије, постали су све софистициранији и прилагођени...

Николај Песков открио је да је добио Орден за храброст за један посебан подвиг у Украјини


Плакати су вид промовисања филмова који је стар колико и сама филмска уметност, а дуго врем


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА