ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ ФРУЛЕ ИСПРЕД РАДОВАН КУЛЕ

ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ  ФРУЛЕ ИСПРЕД  РАДОВАН КУЛЕ 

Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу ,

тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову .

Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава 

и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања .

Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама ,

обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања .

На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана ,

да осветле село и улице , све у инат демонским силама .

Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање ,

али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање .

Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори ,

док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори .

За Петровдан  у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи ,

са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи .

Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе  натапали у смолу ,

јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову .

Наше мајке нама су светице , видарице  што скупљују биље ,

траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене ,

никад више ломаче Севиље .

Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака ,

да му прво рођено унуче , трчи  с бакљом  мачванских сокака .

Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје ,

ако нема гуслара у селу ,  фрулашице би се позивале ,

Песмом свирком у народној ношњи , плетенице  девојке украше,

крене коло  до касно у поноћ испред куле Радован сликарске .

Где је некад наш Милић  од Мачве окупљао песнике  , сликаре ,

самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне.

Тад помислиш пред Радован Кулом  тог Милића  од светскога гласа ,

кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата .

Тад се клања апостолу Петру  и оном другом апостолу Павлу ,

варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају .

Ти сусрети кад се чују гусле ,  коло вије и зачује фрула ,

кад виђени се окупе Мачвани , белој куги  тад пркоси Кула ,

руком  сликара  занесењака  озидана .

Славица Јовановић  новинар и књижевник 

фото Славица Јовановић 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прњавору .

ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ  ФРУЛЕ ИСПРЕД  РАДОВАН КУЛЕ 

Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу ,

тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову .

Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава 

и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања .

Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама ,

обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања .

На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана ,

да осветле село и улице , све у инат демонским силама .

Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање ,

али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање .

Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори ,

док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори .

За Петровдан  у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи ,

са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи .

Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе  натапали у смолу ,

јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову .

Наше мајке нама су светице , видарице  што скупљују биље ,

траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене ,

никад више ломаче Севиље .

Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака ,

да му прво рођено унуче , трчи  с бакљом  мачванских сокака .

Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје ,

ако нема гуслара у селу ,  фрулашице би се позивале ,

Песмом свирком у народној ношњи , плетенице  девојке украше,

крене коло  до касно у поноћ испред куле Радован сликарске .

Где је некад наш Милић  од Мачве окупљао песнике  , сликаре ,

самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне.

Тад помислиш пред Радован Кулом  тог Милића  од светскога гласа ,

кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата .

Тад се клања апостолу Петру  и оном другом апостолу Павлу ,

варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају .

Ти сусрети кад се чују гусле ,  коло вије и зачује фрула ,

кад виђени се окупе Мачвани , белој куги  тад пркоси Кула ,

руком  сликара  занесењака  озидана .

Славица Јовановић  новинар и књижевник 

фото Славица Јовановић 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прњавору .

ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ  ФРУЛЕ ИСПРЕД  РАДОВАН КУЛЕ 

Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу ,

тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову .

Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава 

и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања .

Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама ,

обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања .

На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана ,

да осветле село и улице , све у инат демонским силама .

Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање ,

али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање .

Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори ,

док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори .

За Петровдан  у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи ,

са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи .

Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе  натапали у смолу ,

јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову .

Наше мајке нама су светице , видарице  што скупљују биље ,

траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене ,

никад више ломаче Севиље .

Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака ,

да му прво рођено унуче , трчи  с бакљом  мачванских сокака .

Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје ,

ако нема гуслара у селу ,  фрулашице би се позивале ,

Песмом свирком у народној ношњи , плетенице  девојке украше,

крене коло  до касно у поноћ испред куле Радован сликарске .

Где је некад наш Милић  од Мачве окупљао песнике  , сликаре ,

самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне.

Тад помислиш пред Радован Кулом  тог Милића  од светскога гласа ,

кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата .

Тад се клања апостолу Петру  и оном другом апостолу Павлу ,

варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају .

Ти сусрети кад се чују гусле ,  коло вије и зачује фрула ,

кад виђени се окупе Мачвани , белој куги  тад пркоси Кула ,

руком  сликара  занесењака  озидана .

Славица Јовановић  новинар и књижевник 

фото Славица Јовановић 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И