Изборск, тврђава која је спасла Русију

Данас је то мало село у Псковској области, а некада је био важан стратешки град Старе Русије, који је више пута одбијао нападе различитих непријатеља и освајача, пише Russia beyond.

Са градом Изборском на западу Русије практично почиње историја руске државе. Према легенди, 862. године разједињени руски кнежеви позвали су Варјаге да владају над њима. У руску земљу су стигла три викинга: Рјурик, који је стао на чело снажне Новгородске кнежевине, као и његова млађа браћа: Синеус је узео Белозјорск, а Трувор Изборск. Међутим, Трувор је умро пет година касније (његов гроб је сачуван до наших дана). 

 

Legion Media

 

Legion Media

Од 13. века град су редовно нападали витешки редови против којих је Русија ратовала. Зато је 1330. године овде подигнута моћна тврђава. Током једног века она је издржала осам озбиљних опсада Ливонског витешког реда, од којих је најдужа трајала 18 дана. Витезови Ливонског реда прозвали су Изборск „гвоздени градˮ. Његове зидине, наиме, нису могли да пробију чак ни опсадни овнови. Ретко ко је успевао да освоји ову тврђаву. Један од оних којима је то пошло за руком био је пољско-литвански краљ Стефан Батори у XVI веку.

 

Legion Media

Када је Петар I основао Санкт Петербург, Изборск је, као и Псков, изгубио на значају. Оба ова града тада су постала провинцијска, запостављена насеља. За време Другог светског рата град и тврђаву окупирала је немачка војска.

 

Legion Media

Данас је ова тврђава популарно туристичко место и место ходочашћа за православне вернике. Недалеко се налазе Словенски извори, који се сматрају светим. Они избијају директно из падине једног брега и утичу у језеро по којем пливају лабудови. Верници овамо долазе по свету воду. У тврђави се налази и јединствена Никољска црква из XIV века, а недалеко, поред Труворовог гроба, је црква Николаја Чудотворца на Градишту из XVII века.

 

Legion Media

 

Legion Media

 

Legion Media

 

Legion Media

 

Legion Media

 

Strokin.ru (CC BY 3.0)

 

Strokin.ru (CC BY 3.0)

 

Werru (CC BY-SA 3.0)

Александра Гузева, Russia beyond,