BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
21.08.2021. год.
Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.


У другој половини 20. века Варшавски пакт је генералима НАТО пакта непрекидно стварао главобоље. Епоху Хладног рата није било могуће замислити без конфронтације два најмоћнија војнополитичка савеза на свету, пише 
Russia beyond. 


Ретко коме је познато да Варшавски пакт као „бедем мира“ и „штит социјализма“ није основан у исто време када и западна Алијанса, него знатно касније.

Савез социјалистичких земаља

Руководиоци СССР-а и „земаља народне демократије“, како су тада називали социјалистичке државе у Источној и Централној Европи, били су прилично равнодушни када су западне силе 1949. године основале Северноатлантску алијансу. У земљама источног блока је владало мишљење да је њихова безбедност довољно осигурана билатералним одбрамбеним споразумима које је Совјетски Савез склопио са својим новим савезницама, као и присуством совјетских трупа на њиховој територији.

Председник Савета министара СССР-а Николај А. Булгањин (центар), потписује Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Албаније, Бугарске, Мађарске, ГДР-а, Пољске, Румуније, СССР-а и Чехословачке на Варшавском састанку европских држава за мир и безбедност у Европи 14. мај 1955.

Поред тога, СССР је у Другом светском рату поднео огромне губитке тако да није имао довољно економског потенцијала и техничких средстава за оснивање сопствене организације попут НАТО-а. Било је доста сумњи и у погледу поузданости војних кадрова нових савезница Москве од којих су многе колико јуче биле у табору њених непријатеља.

Међутим, временом је економска ситуација у СССР-у почела да се побољшава. Источнонемачке, чехословачке, пољске, мађарске и румунске оружане снаге су захваљујући напорима стотина совјетских војних саветника реорганизоване по совјетском моделу, а многи њихови официри су прошли обуку у совјетским војним и војнополитичким образовним установама.

Већ 1951. године је начелник штаба Групе совјетских трупа у Немачкој, генерал армије Сергеј Штеменко, на једном саветовању коме је присуствовао Стаљин изнео идеју о стварању „војног савеза братских социјалистичких земаља“. Варшавски пакт се појавио тек после смрти „великог вође“.

Главни окидач за стварање те организације било је склапање Париских споразума 1954. године између западних савезница, по којима се Западна Немачка придружила Северноатлантској алијанси и основан је Западноевропски савез као војнополитичка организација европских земаља. Тако снажно јачање позиција вероватног непријатеља у централној Европи довело је на крају до потписивања Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, чиме је и формално створен војнополитички савез социјалистичких земаља. Тај споразум је потписан у Варшави, у мају 1955. године. Потписали су га СССР, Бугарска, Мађарска, Источна Немачка, Пољска, Румунија, Албанија и Чехословачка.

Под руководством Москве

Земље су се обавезале да ће помагати једа другој у случају ратне опасности, да ће основати Уједињену команду оружаних снага у којој ће чланице усаглашавати делегиране представнике, те да ће предузимати „друге усаглашене мере, неопходне за јачање њихове одбрамбене моћи са циљем да се огради миран живот и рад њихових народа, да се гарантује неприкосновеност њихових граница и територија, и да се обезбеди заштита од могуће агресије“.

Совјетски тенкови током вежби „Браћа по оружју“.

У споразуму је декларисана равноправност његових потписница, али је Совјетски Савез ипак играо главну улогу у овој организацији од првог дана до њеног распуштања. Нацрти свих најважнијих докумената које је разматрао Политички консултативни комитет као највиши орган Организације Варшавског пакта (на његовим заседањима су учествовали руководиоци земаља-савезница) најпре су усвајани у Москви.

 

Војна вежба „Влтава“ Совјетског Савеза и земаља Варшавског пакта. Јединице Националне народне армије Демократске Републике Немачке. ЧССР.

Совјетски генерали су увек били команданти Уједињених оружаних снага земаља-чланица Варшавског пакта и начелници штабова. Представници других армија су по правилу били њихови заменици.

 

Тенкисти Чехословачке народне војске и припадници совјетских мотострељачких јединица на одмору током заједничких вежби.

Док су САД педантно израчунавале финансијско оптерећење за издржавање НАТО-а и делиле га на све чланице алијансе, Совјетски Савез је готово цело бреме трошкова храбро товарио на своја плећа. Удео СССР-а у финансирању деловања Уједињене команде и штаба износила је око 45%, али је зато Совјетски Савез сносио преко 90% трошкова издржавања Уједињених оружаних снага и одржавања војне инфраструктуре савеза.

За борбу против контрареволуције

Војнополитички савез Источног блока совјетско руководство је третирало као ефикасну противтежу Северноатлантској алијанси. Никита Хрушчов је за Варшавски пакт 
рекао да је то „важан стабилизациони фактор у Европи“.

Варшавски пакт је служио Москви као инструмент за вођење спољне политике, ал је постао и важно средство за решавање кризних ситуација у социјалистичком блоку.

 

Борбе у Будимпешти, 1956.

За време мађарског устанка (у савременој Мађарској се тај устанак третира као револуција) 1956. године совјетске трупе су ушле у земљу да укажу „братску помоћ мађарском народу у заштити његових социјалистичких достигнућа, у слому контрареволуције и ликвидирању опасности од препорода фашизма“, како је писало у наредби команданта Уједињених оружаних снага, маршала Ивана Коњева. Како се тврдило, трупе су дејствовале „у складу са молбом руководства Мађарске Народне Републике на основу Варшавског споразума склопљеног између земаља социјалистичког блока“.

СССР је у Будимпешти решио проблем својим снагама (уз подршку Мађарске народне армије и мађарских специјалних служби), али је већ за гушење Прашког пролећа 1968. године свеобухватно ангажовао савезнике. У Чехословачку су поред совјетских трупа ушле и јединице Пољске, Бугарске, Мађарске и Источне Немачке.

Прашко пролеће – Сузбијање инвазије трупа земаља Варшавског пакта на Чехословачку.

Варшавски пакт је истекао 1985. године и 26. априла су га стране без проблема продужиле на још 20 година, не знајући да неће издржати ни целих пет. После почетка распада СССР-а, пада социјалистичких режима у Источној Европи и уједињења Немачке постојање војног савеза је изгубило сваки смисао.

Варшавски пакт је званично распуштен на састанку представика СССР-а, Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније и Чехословачке 1. јула 1991. године у Прагу. Током наредних 20 година све бивше савезнице Москве ушле су у Северноатлантску алијансу.

Борис Јегоров, Russia beyond



  • Извор
  • Танјуг
  • Војна вежба Совјетског Савеза и земаља Варшавског пакта у Бугарској - операција „Родопи“. Лав Поликашин/Sputnik/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој територији и да о томе већ преговара са руском корпорацијом Росатом. То је ...


Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће србског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије, објавила је књигу „Руска политичка мисао данас”. Уредник је В

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје...


Vest da je poskupelo brašno, a samim tim i svi pekarski proizvodi, malo koga je iznenadila.   

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да...


Мој комшија слави Свету Петку.  И зове ме он, каже, ти си Ивчо стручан око интернет, такође, работија си у Болницу, не ли , работија си и у Владу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Истакнимо српске заставе

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА