Srbska poezija ovaploćena u ruskim romansama

Povratak. Tako se naziva muzičko veče u ambasadi Republike Srbije u RF. U izvođenju ruskih muzičara izveden su romanse na stihove srbskih pesnika u prevodu na ruski. Učesnici večeri posvetili su nastup srbskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu.

Prema rečima autora muzike, ruskog kompozitora i naučnika Aleksandra Agejeva, sve je počelo sa poznanstvom sa predsednikom srpske društvene organizacije "Kraljevski orden vitezova" Zoranom Mrđenovićem.

- Jednom smo se sastali sa njegovom ekselenciom ambasadorom i Zoranom. Tada sam već imao nekoliko komponovanih pesama. Pitali su me da li mogu da komponujem muziku za srpske stihove. Pristao sam, rekavši: pokažite mi najbolje od srpske poezije i ja ću to komponovati. Odmah smo našli prevodioce i počeli da radimo.

Na pitanje kakav je glavni kriterijum odabira stihova, Aleksandar Agejev je odgovorio jednom reči.

- Rezonansnost. Znate, ne komponuje se muzika na sve stihove, već samo na one koji naizale za odjek u duši. U tome postoji nešto mistično. To je čak više od nadahnuća. To je nekakva tajna.

Zorana Mrđenovića sa Rusijom povezuje nekoliko zajedničkih projekata. Izvođenje ovog koncerta on je planirao još u decembru prošle godine. Zoran se seća susreta sa Aleksandrom Agejevom ovako:

- Jednom prilikom smo razgovarali sa gospodinom ambasadorom o mogućnosti publikacije teksta o Savi Vladislavljeviću u časopisu „Krimska strategija“ gospodina Agejeva. Kad me je pitao da li možemo da prevedemo taj tekst da on izađe u tom ruskom časopisu, mi smo rekli da da. Tog trenutka gospodin Agejev nas je zamolio da izaberemo deset najlepših srbskih pesama, pet patriotskih i pet lirskih, dok će on komponovati muziku. Ako je saglasan gospodin ambasador, mi ćemo organizovati i jedno muzičko veče u srbskoj Ambasadi.

I tako je prošlo devet meseci, rad na prevodu stihova je završen, muzika je komponovana i koncert je održan. Prema mišljenju Zorana Mrđenovića, sve je uspelo.

Nastupi umetnika su zaista ostavili utisak na publiku. Posebno im se dopao glas pevača hora Sretenskog manastira u Moskvi Konstantina Stepanova. On sam je već upoznat sa Srbijom.

- To je osećaj kao da vi više ne pripadate ovom vremenu. Kao što je uvek govorio naš otac Tadej Vitovnički: „Kakve su ti misli, takav ti je i život“. Ne treba više razmišljati da li je još nešto moguće ili nije. Samo se treba prepustiti srčanim i duhovnim talasima i ići korak za korakom ka misiji koju nam je Gospod dao. To isto sam osetio kad sam gradio u Srbiji jedan čardak. Kad vidim da je napravljen ne moram da više o njemu da govorim. Ljudi dolaze, gledaju, nadahnjuju se i shvate šta sam hteo da im kažem, bez reći. Tako da su najviši umetnički projekti ti koji pomažu ljudima da shvate stvari. Kao što je govorio Dostojevski, „lepota će spasiti svet“. Mislim da je umetnost najbolji put. I u ovim vremenima, gde sa svih strana zveckaju oružjem i gde nas zlo napada sa svih strana, ona je najbolja odbrana.

Bila je to reportaža sa rusko-srpske muzičke večeri u ambasadi Republike Srbije u RF.

Grigorij Sokolov,