NATO-Rusija: Konfrontacija bez konfrontacije

Rusija će ostati u izolaciji, dok ne nauči da poštuje suverenitet drugih naroda. A takvom poštovanju može da je nauči samo snažna zapadna alijansa. Tako da NATO treba da bude spreman da primeni vojnu silu. Takvim izjavama su se istakli rukovodioci Severnoatlantske alijanse – Stoltenberg i Veršbou. Pri tome obojica u svakoj drugoj frazi podvlače da hladni rat oni ne žele. Protivrečne izjave generalnog sekretara NATO-a i njegovog zamenika napravile su posla analitičarima.

Jens Stoltenberg koji je nedavno zauzeo dužnost generalnog sekretara NATO-a, govorio je u nemačkom fondu Maršala u Briselu. Prema njegovim rečima, alijansa ne traži konfrontaciju sa Rusijom, i niko ne želi hladni rat 25 godina posle pada Berlinskog zida. Šta više, ako je verovatni Stoltenbergu, alijansa prosto žudi za saradnjom sa Rusijom. A Moskva ne pravi korake u susret NATO-u. Tako da će alijansa morati da ojača svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, ne razmeštajući tamo bitne borbene snage. To će, po mišljenju generalnog sekretara, poslužiti jačanju kolektivne odbrane zemalja NATO-a, što uopšte ne protivreči razvoju odnosa sa Rusijom.

Zamenik generalnog sekretara NATO-a Aleksandar Verbšou je govorio iz Seula, sa foruma o jačanju mira. On smatra da svojim nerazumnim dejstvima protiv Ukrajine i zaplašivanjem svojih suseda, Rusija je odustala od puta saradnje, izabravši umesto toga konfrontaciju i agresiju. I cilj NATO-a je da podstakne Moskvu da deluje odgovorno, saopštio je Verbšou. Dok se to ne desi, Rusija treba da zna da će ostati u izolaciji.

U oba izlaganja mal te ne svaka naredna fraza protivreči prethodnoj. Više ili manje liče na istinu reči Verbšoua o tome da je cilj NATO-a delovanje na Rusiju. O tome da se alijansa u suštini pretvara u atiruski blok, govorio je nedavno ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

- Umesto da se OEBS učini normalnom organizacijom, koja bi na pravi način osiguravala bezbednost svima, naše zapadne kolege su krenule putem nepromišljenog i bezgraničnog proširenja NATO-a. Direktno nam izjavivši da pravne garancije bezbednosti mogu da dobiju samo oni koji stupe u Severnoatlantsku alijansu. Bio je odbijen naš predlog da se sklopi sporazum o bezbednosti koji bi takvu mogućnost pružio svim zemljama – kako članicama NATO-a, tako i članicama OUKB i neutralnim zemljama.

Alijansa je poslednjih godina prekršila ako ne sve, onda veći deo dogovora sa ruskom stranom. Između ostalog, širila se na Istok, mada je obećala Moskvi da to neće činiti. Sada, izjavljujući o neželji da ide na konfrontaciju, polaže neka prava na Ukrajinu, ostiče ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Sergej Mihajlov.

- Jasno je da je skup diplomatskih fraza to da NATO ne traži konfrontaciju sa Rusijom. U istom govoru još veća protivrečnost je izjava da će NATO i dalje podržavati evroatlantski izbor Ukrajine i neće dozvoliti Rusiji da preokrene tok događaja. Konačno, NATO ima pravo da na teritoriji zemalja – svojih sopstvenih članica – nekako premešta trupe. A otvoreno izjavljivati da će privlačiti Ukrajinu i pretvarati je u novi poligon – to je otvorena konfrontacija.

Dobrog policajca Stoltenberg, da tako kažemo, nije odigrao. Još gori glumac je Veršbou – posebno kada je pozvao Rusiju da se vrati poštovanju opštih pravila, da poštuje suverenitet drugih zemalja, uključujući njihovo pravo da samostalno biraju svoju sudbinu, čak ako se ona ne slaže sa takvim izborom. Tačnije, po logici Veršboua, sponzorisanje oružanog prevrata u Ukrajini, priprema i naoružavanje nacionalista, direktna koordinacija vojnih resora u Kijevu od strane SAD – nije kršenje suvereniteta. Razbacivanje pošiljki sa američkim oružjem iznad zone oružanog konflikta u Siriji verovatno se uklapa u opšta pravila. Pa i narodi Iraka, Libije, Sirije očigledno nemaju pravo da samostalno biraju svoju sudbinu i ono za njih ne važi.

Igor Silecki,


Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut