Konflikti između Kine i Južne Koreje: Nije samo riba u pitanju

U južnokorejskim medijima se pojavljuje sve veći broj vesti o prekršajima koje čine kineski ribari ulazeći u tuđe teritorijalne vode. Samo od početka novembra u južnokorejske vode je nezakonito upalo oko 600 kineskih ribarskih brodova.

Korejski graničari vode borbu s kineskim lovokradicama, koje poslednjih 15 godina love ribu u blizini korejske obale. Pritom su Kinezi agresivni: prilikom pokušaja pritvaranja oni ne samo da pokušavaju da se sakriju, već primenjuju i hladno oružje – noževe i metalne cevi. Usled toga često ima žrtava na obe strane.

Jasno je da korejski graničari obavljaju svoju dužnost. Međutim, mogu se shvatiti i lovokradice. Kinezi su, kao i drugi narodi Istočne Azije, od davnina bili aktivni potrošači ribe i drugih plodova mora. U poslednje vreme brz ekonomski rast je učinio plodove mora pristupačnima za mnoge ljude u Kini. Rezultat predstavlja iscrpljivanje ribnih rezervi u priobalnim vodama. Zbog toga ribari počinju da ulaze u teritorijalne vode suseda, između ostalog, i Koreje. Za ribara je u pitanju preživljavanje njegove porodice. Ako ne bude imao ribe, naravno, ne preti mu smrt od gladi, ali mu preti siromaštvo.

Međutim, ribarski konflikti mogu predstavljati preludijum za mnogo ozbiljnije sukobe slične vrste na planeti. I ne radi se samo o tome što se broj pristupačnih resursa smanjuje, kako kažu ekolozi. Razvoj tehnike omogućava eksploataciju prirodnih resursa u razmerama koje ranije niko nije mogao ni da zamisli. S druge strane, porast životnog standarda u mnogim zemljama koje su donedavno bile siromašne znači da ljudi osećaju sablazan da vode život koji je donedavno bio dostupan samo šačici bogataša.

Ribarski konflikti u vodama Žutog, ili kako nje u Koreji naziva, Zapadnokorejskog mora – samo je jedna od pojava ovakvog sukobljavanja. Ista logika se, na primer, može primeniti na težnju mnogih Kineza da kupe sopstveni automobil. Jasno je da se ovoj težnji ne mogu suprotstaviti nikakvi razumni argumenti. Ako se kolima vozi većina građana razvijenih zemalja Evrope i Severne Amerike, na osnovu čega istog ovog prava treba da budu lišeni Kinezi? Nagli rast automobilske industrije Kine izazvan je upravo time što je automobil postao dostupan običnom predstavniku srednje klase koji se obogatio za poslednjih 10-20 godina. Međutim, potpuna automobilizacija Kine po uzoru na Ameriku pričiniće veliku štetu biosferi planete koja se i bez toga guši.

Ne postoji jednostavno rešenje ovog problema. Jasno je da sve bogatije stanovništvo Kine želi da jede svežu ribu, da se vozi automobilima i da uživa u životu kao što to čine stanovnici Evrope, Južne Koreje i drugih zemalja takozvanog „Prvog sveta“. Međutim, jasno je i to da ova sasvim razumna želja neizbežno dovodi do ozbiljnih trvenja između Kine i njenih suseda.