Rusija i OPEK se dogovorili o cenama nafte

Rusija i OPEK bi mogli da smanje proizvodnju nafte radi održavanja svetskih cena crnog zlata. Moskva već pregovara sa kartelom. U utorak pregovorima se pridružio ministar energetike Rusije: Aleksandar Novak je otišao u Beč na samit OPEK-a. Reakcija eksperata na ovu novost nije jednoznačna. Neki se plaše da će takve mere smanjiti priliv u ruski budžet. Ali većina ne deli zabrinutost: zemlja ima dovoljno rezervi kako bi pokrila kolebanja cena nafte.

Moskva može da predloži OPEK-u da smanji proizvodnju nafte naredne godine za 15 miliona tona. U tom slučaju kartel će smanjiti svoju proizvodnju za 1,5 milion barela dnevno. Kako saopštavaju izvori bliski vladi, plan će biti iznet na međunarodnoj konferenciji za razvoj naftnog tržišta u Beču.

Do nedavno ruska vlada se negativno odnosila prema sličnim idejama – jer prilivi od izvoza nafte popunjavaju budžet. Promenila se situacija prošle nedelje posle osete ministra inostranih poslova Venecuele, člana OPEK-a, Moskvi. Rafael Ramires je predložio da se smanji proizvodnja: smanjenje naftnih kvota utiče na ekonomiju ne samo Rusije, već i Venecuele. Očigledno je da je situacija sada u rukama OPEK-a, ali u jednostravnom poretku organizacija neće smanjivati proizvodnju.

Ministar energetike Rusije potvrdio je da ruska vlada razmatra ova pitanja. Istina, u praksi nije tako lako smanjiti proizvodnju nafte, istakao je Aleksandar Novak.

- Pitanje je prilično kompleksno. Mi nismo Saudijska Arabija koja ima mogućnost brzo da smanji ili uveća proizvodnju, kod nas rade privatne i državne kompanije na tržištu. I nagli pad ili uvećanje jednostavno fizički nije moguće napraviti. Imamo svoje osobenosti, zakonodavnu i normativnu bazu. U celini pitanje zahteva brižljivu analizu.

U svakom slučaju, po rečima Novaka, Rusija ne namerava da uvećava proizvodnju nafte. Najverovatnije ona će je očuvati na nivou 505-525 miliona tona godišnje.

Složena situacija u ruskoj naftnoj i gasnoj industriji, pa i u ekonomiji u celini, podgreva se zapadnim sankcijama. Još u septembru EU i SAD su uveli novi paket antiruskih mera. Na američke spiskove su dospele komapnije Gasprom, NOVATEK, Rosnjeft, Lukojl, Surgutneftegaz i Gasprom njeft. To je skoro 90% ruskog naftnog sektora i skoro čitava proizvodnja gasa, kompanije osiguravaju skoro polovinu ruskog budžeta. Sankcije zabranjuju isporuke ovim kompanijama tehnologija i opreme za dubokovodne, arktičke obalske ili škriljačne projekte sa potencijalom vađenja nafte. Ako zapadne naftne i gasne kompanije napuste projekte u Rusiji, Moskva će pozivati investitore iz onih zemalja koje nisu uvodile sankcije. I rešiće tehnološke probleme pomoću zamene uvoza.

Zemlje OPEK-a na koje otpada 32% svetske proizvodnje nafte, poslednjih meseci akivno razmatraju mogućnost obnove balansa na tržištu. Sada kvota za proizvodnju 12 zemalja kartela iznosi 30 miliona barela dnevno. Neki članovi OPEK-a kao što su Iran, Irak, Nigerija, Venecuela i ŽEkvador, zalažu se za što skoriji povratak kvote. Protiv su UAE i Kuvajt. A stavovi najuticajnije u kartelu Saudijske Arabije za sada nisu jasni.

Igor Silecki,