Opljačkana Centralna banka BiH

Sarajevo – Koliko je novca ukradeno iz trezora Centralne banke BiH u Sarajevu i ko je sve upetljan u tu pljačku, da li su i po čijem nalogu obavljane tek rutinske i površne provere „stanja u trezoru”, pokazaće istraga zbog koje bi, sudeći po najavama iz Tužilaštva BiH, mnoge mogla zaboleti glava.

Zasad je poznato samo to da je uhapšen službenik Centralne banke Nedžad Bajraktarević zbog sumnje da je iz trezora, u periodu od 2012. do 2014. godine, ukrao oko 300.000 evra, što je on i priznao u Sudu BiH koji je odlučio da mu se odredi jednomesečni pritvor.

„Nemam šta kriti. U startu sam sve rekao. Odmah sam bio spreman vratiti novac, čelnici u banci bili su spremni da se dogovorimo, ali onda su, iz meni nepoznatih razloga, sve zbrzali i prijavili”, rekao je Bajraktarević u sudnici, zatraživši da ga puste na slobodu „kako bi vratio deo ukradenog novca”.

Međutim, njegovu želju, kao i pokušaje njegove odbrane da dokaže da „nema razloga” da on ide iza rešetaka, obesmislili su navodi tužioca Ismeta Šuškića koji je rekao da Tužilaštvo BiH sumnja da je iz trezora ukradeno mnogo više od 300.000 evra, možda čak i blizu 800.000 evra.

„On jeste priznao da je uzeo oko 300.000 evra, ali tužilaštvo ne zna kakvo je stanje u trezoru i nemamo uvid. Sumnjam da je šteta mnogo veća. To želimo utvrditi istragom”, kazao je Šuškić, naglašavajući da tužilaštvo namerava identifikovati i kao osumnjičene saslušati i Bajraktarevićeve saučesnike.

Prema njegovim navodima, već su saslušani mnogi svedoci, među kojima je i guverner Centralne banke Kemal Kozarić, Sadik Kadrić, direktor Glavne jedinice banke u kojoj je Bajraktarević radio, te njegove kolege iz trezora koje su krađu otkrile i prijavile. Tužilaštvo, kako je objasnio Šuškić, ima nameru da sasluša i članove komisija za kontrolu trezora koji su u svojim izveštajima redovno konstatovali „kako je sve regularno i da nema manjka”.

Prema nekim neslužbenim informacijama, kamere video-nadzora bile su isključene u prostorijama banke u kojima je Bajraktarević u nekoliko navrata novčanice u apoenima od 200 konvertibilnih maraka (oko 400 evra) uzimao za sebe, a na mesto gde bi taj novac trebalo da stoji, ostavljao je običan papir, stiropor i plastificirane folije preko kojih je, kako to procedura nalaže, stavljao vrpce i svoj potpis.

I dok javnost bruji o „pljački stoleća”, političari u BiH se ne oglašavaju. Zapanjujući je i muk odgovornih u Centralnoj banci, na telefonske pozive ne odgovara ni guverner Kozarić, a uveliko se spekuliše da je rukovodstvo banke potplatilo sarajevske i još neke druge medije kako ne bi previše „čačkali” u skandal koji je otkriven nakon dve godine.

Nakon što je pljačkaš otkriven i predat nadležnim organima, Kozarić je suspendovao devet zaposlenih među kojima je, kako nezvanično saznajemo, i jedan mladi službenik koji je prvi signalizirao da stanje u trezoru nije regularno.

Mediji koje menadžment Centralne banke nije uspeo ili nije stigao da potkupi izveštavaju kako se „klupko tek počelo odmotavati” i da su u zabludi oni koji misle da će „ćutanjem nešto zataškati”, jer je istraga počela. Guverneru Kozariću i kompletnoj upravi banke sugerišu da, ukoliko su im ruke čiste, iz moralnih razloga podnesu ostavke.

D. Stanišić