Rusija i zemlje Centralne i Istočne Evrope

Odnosi između Rusije i zemalja Centralne i Istočne Evrope su danas složeni. Zemlje u regionu su se našle „između dve vatre“. Članstvo u Evropskoj uniji ih primorava da se prilagođavaju antiruskom smeru rukovodstva EU. Međutim, nacionalni interesi zahtevaju razvoj saradnje s Rusijom. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.

Za početak – nekoliko pokazatelja koji omogućavaju bolje shvatanje specifične težine Rusije u spoljnotrgovinskom obrtu zemalja CIE. Uzmimo, na primer, članove Višegradske grupe. U izvozu Mađarske Rusija zauzima drugo mesto, zaostajući za Nemačkom, ali prestižući sve druge zemlje EU, kao i Kinu koja sve više jača svoje pozicije na evropskim tržištima. U strukturi spoljnotrgovinskog prometa Poljske Rusija je još više zastupljena – ona zauzima peto mesto među izvoznim partnerima i drugo u strukturi poljskog uvoza (posle iste ove Nemačke). Osim toga, ruska roba zauzima treće mesto u strukturi izvoza Slovačke – posle nemačke i češke robe, ali pre austrijske, mađarske i poljske.

Podjednako karakteristično izgleda struktura spoljnotrgovinske razmene Češke. Ovde je neprikosnoveni lider Nemačka, a za njom su se češki partneri poređali vrlo tesno. Između ostalog, u strukturi uvoza Češke su Poljska, Slovačka, Kina, Holandija, Rusija i Austrija, praktično podjednako zastupljene. Ovakva struktura ima svoje jake i slabe strane. S jedne strane, ona omogućava diverzifikaciju spoljnotrgovinskih operacija. Ali s druge – ako se kriza u Evropskoj uniji doda problemima u odnosima između Brisela i Moskve – može se očekivati nevolja. Sama Kina nikoga neće spasiti. Nije slučajno što upravo Česi danas s takvom zabrinutošću prate negativan razvoj finansijsko-ekonomske situacije u Rusiji i u Evropi u celini. Češki biznismeni se posebno plaše za sudbinu svojih kredita i investicija u Rusiji. „U svakom slučaju, svi mi gubimo. A češki izvoznici pre svega,“ – svedoči izvršni direktor češke Trgovinsko-industrijke komore za zemlje ZND Fratnišek Masopust (František Masopust). „Rat sankcija“ je Češkoj već doneo gubitke u iznosu od preko 100 miliona dolara. „Želeli bismo da znamo šta smo postigli od Rusije uz pomoć sankcija? Pa ništa. Jednom rečju, odavno je vreme da se odustanemo od ovog besmislenog i štetnog poduhvata sankcija. Ali, jasno je, za to je potrebna politička volja Birsela, koju avaj, zasad ne vidimo,“ – ističe gospodin Masopust.

Podjednake gubitke usled „rata sankcija“ trpe i drugi ruski partneri. Ukupan gubitak ekonomije Evropske unije sami zapadni stručnjaci procenjuju na minimum 12 milijardi evra godišnje. Rusija za EU predstavlja drugo po veličini tržište za izvoz namirnica (10% ukupnog obrta) posle američkog (13%).

Nije tajna da prilikom donošenja političkih odluka u današnjoj Evropskoj uniji ključnu ulogu igra Nemačka. A ova zemlja, s jedne strane, ima značajnu razmenu robe s Rusijom, a s druge – zainteresovana je za jačanje sopstvenih pozicija u regionu CIE. Da li je možda s tim povezano to što berlinske vlasti tako aktivno podržavaju antiruske sankcije? U svakom slučaju, upravo poslednjih nekoliko godina vidimo aktivan priliv nemačkog kapitala na tržišta CIE. I ovo države u regionu dovodi u dvojaku situaciju – istakao je u razgovoru s „Rosija sevodnja“ rukovodilac Moskovske ekonomske škole MDU, akademik RAN Aleksandar Nekipelov:

Nemačka zauzima posebno mesto u Evropskoj uniji. S jedne strane, njeni partneri iz regiona imaju veoma velike dugove prema njoj. S druge strane, s tačke gledišta regionalnih partnera, Nemačka objektivno u EU igra ulogu lokomotive i oni bi želeli da se „prikače“ uz ovu lokomotivu.

Ipak, gubici zbog antiruske politike EU izgleda da počinju da „pretežu“ u očima Evropljana. Kako saopštava britanski list The Sunday Times, federalni kancelar Nemačke Angela Merkel (Angela Merkel) se „nalazi pod pritiskom“ vodećih nemačkih industrijalaca i biznismena koji zahtevaju ukidanje sankcija. Na uzbunu zvone i van granica kontinenta. Tamo ljudi shvataju da bez jake Evrope s jakom Rusijom neće moći da se prevlada globalna ekonomska kriza. „Dobre signale iz SAD podržavaju azijska tržišta. Međutim, to ne menja ukupnu situaciju koja osim napredovanja SAD uključuje nagli pad cena nafte i slabljenje kursa rublje, što destabilizuje tržišta,“ – ubeđen je direktor-upravnik finansijske kompanije White Funds Management u Sidneju Angus Gluski (Angus Gluskie). I bilo bi naivno očekivati da zemlje CIE mogu ostati po strani kad je u pitanju ova tendencija destabilizacije.

Nije čudo što je po podacima agencije EU EUobserver niz država CIE spreman da pozove rukovodstvo organizacije da ponovno razmotri sadašnju „sankcionističku“ politiku prema Rusiji. Rok važenja tri paketa sankcija ističe u martu-julu 2015. godine. Mađarska, Češka i Slovačka su već stavile do znanja da sumnjaju u potrebu za njihovim produžavanjem. Mogu im se pridružiti Grčka, Italija i Kipar.

Dmitrij Babić,